"Прошле године многе енергетске компаније Русије и њихови руководиоци нашли су се на списку америчких и европских санкција. Међутим, без обзира на то, Русија наставља да води снажну енергетску дипломатију", наводи коментатор.
Како наглашава Батовић, то се посебно односи на недавни споразум са Кином у вредности од више стотина милијарди долара. У исто време, на европском фронту Русија је нашла одличну алтернативу гасоводу "Јужни ток" — то је "Турски ток". Москва је у јуну потписала и уговор са грчком Владом од две милијарде долара за изградњу "Јужноевропског гасовода" у својству проширења "Турског тока". Очекује се да пројекат у потпуности профункционише до 2019. године.
Осим тога, Русија је кључни играч на гасном тржишту на Балкану. Македонија и Србија показују велику жељу да учествују у "Турском току". Према мишљењу коментатора, ентузијазам обеју земаља се приписује њиховој тешкој економској и политичкој ситуацији, "традиционалном блискошћу са Русијом" и потешкоћама у придруживању ЕУ.
"Присуство руске енергетике на Балкану такође брине Запад. На пример, у Србији ’Гаспром‘ контролише већи део енергетског сектора преко српске нафтне компаније НИС. Осим тога, руске компаније контролишу више од 70 одсто нафтних деривата Бугарске и практично цео сектор прераде нафте у Босни и Херцеговини", наводи коментатор.
Руске инвестиције у Африци су исто тако присутне — од оснивања заједничког предузећа са нигеријским предузећима за проучавање гасних налазишта земље до изградње четири атомске централе уз помоћ руског нуклеарног гиганта "Росатома", пише у чланку. Са друге стране земљине кугле — у Латинској Америци — Русија наставља да повећава свој утицај. Недавно су Москва и Каракас закључили споразум у вредности од 14 милијарди долара који прати предвиђа кредит од 5 милијарди долара као помоћ за развој венецуеланске националне нафте компаније ПДСВА.
Прочитајте још:Померање од Русије: Србија нашла нове изворе снабдевања гасом!„Гаспром” раскинуо уговор са „Саипемом“ за изградњу „Турског тока“Извор: rs.sputniknews.com
