Правда

Са нешто основних ствари, из села у околини Грачаца упутили су се негде на сигурно, ни не слутећи да се никад неће вратити у завичај. Данас сви живе у Београду. Јунак ове приче је породичан и успешан млади човек, објављује РТРС. Каже да је задњи пут трактор возио 1995. године. „Продали смо га. Требале су нам паре“, почиње Драган своју причу. У „тужној колони“, 1995. године, поред њега била је стара бака, док су мајка и млађи брат били у другом возилу. Тог тренутка само је знао да своју деоницу мора да истрчи, јер је награда била – голи живот. Иако му је српска престоница пружила нови дом, није било лако кренути живот изнова. Заинтересован за компјутере и дизајн, Драган је данас успешан у креирању специјалних ефеката за филмове и рекламе, које углавном ради за инострано тржиште. Запослен је у београдској компанији „Нордеус“. Много ради, а како каже, и пристојно зарађује. Ратна дешавања су га навела да од малих ногу буде борац, али и да схвати да живот често није фер.

Прочитајте још:Митрополит Амфилохије: Наш народ не може имати истинску будућност без ћирилице!Дан сећања на прогон Срба на мосту код Сремске Раче

„Сетим се да сам некада живео у кући која није имала текућу воду, да су моји орали коњима, да смо сено косили ручно на плус 40 степени и то је тада било нормално. Сада када ми нешто није по вољи схватим да сам размажен“, каже Драган. Иако су му рат и избеглички живот обележили детињство, Драган не воли да прича о прошлости већ се радом и залагањем бори да супрузи и трогодишњој кћерки обезбеди боље сутра. Извор: РТРС