Правда

На ово упозорава историчар Вељко Ђурић Мишина, који је реаговао на изјаву патријарха Иринеја, када је поглавар СПЦ упозорио на тенденцију да се отимају храмови СПЦ, и то широм света. - Отимање српских храмова је у карактеру албанске власти, а нажалост, и у карактеру Америке и ЕУ - рекао је патријарх Иринеј. Због разбијања Југославије и Србије током деведесетих година, од 38 епархија и митрополија СПЦ већина се након стварања нових држава на Балкану нашла у иностранству. СПЦ на Балкану и у свету има две стотине храмова и гробаља од Аљаске, Северне и Јужне Америке, преко Јужне Африке и Европе до Аустралије и Новог Зеланда. У Србији је остало само петнаест епархија. - Расејана по свету, СПЦ је лак плен отимача - каже Ђурић. - Наиме, творци новог светског поретка направили су план дробљења Српске православне цркве на чијој баштини ће да праве нове државне цркве у Хрватској, Македонији, Албанији, Црној Гори и Америци. Коначни циљ је уништење српског народа и српске државе, јер отимањем духовне баштине СПЦ, која ужива огромно поверење самог народа, руше се и темељи читавог српства. Југословенски комунисти су на темељима СПЦ основали Македонску православну цркву и дали јој аутокефалност 1967. године. Македонија је том приликом отела Охридску архиепископију СПЦ. Планирали су комунисти и стварање црногорске православне цркве, али то нису остварили јер је држава СФРЈ пропала у крвавом грађанском рату. Нова власт у Подгорици створила је почетком деведесетих Црногорску православну цркву као невладину организацију која је регистрована у Полицијској станици на Цетињу. - Митрополија црногорско-приморска СПЦ је једина институција у Црној Гори која није под контролом режима - каже др Будимир Алексић, из Цетињске богословије. - Режим зато врши притисак на Митрополију како би се променио њен канонско-правни статус, односно да би се створила "аутокефална црногорска црква". Демократска партија социјалиста ради на стварању "јединствене православне цркве" кроз политичку интеграцију СПЦ и канонски непризнате ЦПЦ у једну која ће се звати - православна црква Црне Горе. - Први план дробљења и уситњавања СПЦ начињен је у Трећем рајху. Немачка власт је, на пример, у Србији 1941. нудила стварање србијанске православне цркве, а наредне 1942. су фашисти у НДХ основали Хрватску православну цркву. Тај процес код Хрвата је настављен и почетком 21. века - упозорава Вељко Ђурић Мишина. Хрватске аспирације за отимање храмова СПЦ понајбоље је изрекао Иво Матановић, председник Удружења хрватских православних верника, који је још 2010. прорекао да треба "узети све храмове СПЦ у Хрватској". Историја нас подсећа и на пример раскола у Америци 1963. године, који су заједно припремиле америчка и југословенска обавештајна служба. Тај раскол, који је водио владика Дионисије, творац Слободне српске православне цркве, потакао је два процеса који, нажалост, и данас трају. - Први процес је разбијање СПЦ унутар српског народа, који је шездесетих година подељен био на расколнике и федералце, на оне за отцепљеног владику Дионисија и оне за Патријаршију у Београду. Раскол је био страшан, јер се чак 70 одсто епархија у расејању исписало из СПЦ и уписало у ту "слободну цркву". И после 1992. године, када је раскол превазиђен у САД, Канади и Аустралији и даље постоје српски верници који отимају делове СПЦ и праве неку своју нову слободну цркву - каже Ђурић. Најопаснији отимачи храмова појавили су се 1992. године у Аустралији међу верницима који су били жиранти приликом изградње цркава. Група њих, која се представљала као власници непокретности које припадају СПЦ и српском народу у Аустралији, а себе назива "Забринути мирјани", успела је да отме парохије у Синдеју, Бризбејну, Мелбурну и манастир Светог Саве, познатији као Нови Каленић у Канбери и да прогласе Слободну српску православну цркву. Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј и новооснована Митрополија аустралијско-новозелнадска СПЦ тужили су ове отимаче и ових дана добили на суду натраг своју црквену имовину. Манастир Нови Каленић је као бивше седиште те самозване цркве данас опет у власништву СПЦ. Нажалост, опасност од таквог одвајања од СПЦ постоји у Канади и Великој Британији, где део свештенства није задовољан Паријаршијом у Београду. - Други процес разбијања СПЦ изводи се у САД од стране Американаца, али и појединих српских свештеника заговарањем уједињавања српских парохија и епархија у Америчку православну цркву. Како тај процес није до краја окончан, приметан је притисак на тамошње епархије СПЦ да се приклоне овој америчкој. Нажалост, има и екумениста који подржавају овај процес американизације наших православаца у САД. Како су Американци у томе упорни, постоји реална опасност да се СПЦ у САД, милом или силом, преотме и пребаци у Америчку цркву - наговештава историчар Вељко Ђурић Мишина. СПЦ у страним земљама има тројаки статус. На Балкану, у САД, Аустралији и Скандинавији је регистрована као верска заједница. У већини земаља ЕУ је СПЦ третирана као удружење грађана или као приватно друштво. Манастири СПЦ у САД и Аустралији имају статус акционарског друштва и компанија српских верника и свештенства.