Руски оклопни возови специјалне намене: Воз који ће преживети нуклеарну катастрофу (ФОТО)

12-08-2015 09:05 Занимљивости Издвојено

Најава укидања оклопних возова у руској војсци, о чему се говорило неколико последњих дана, узбудила је стручну јавности и изазвала негодовање у Руској Федерацији. Импресивно оружје с почетка прошлог века, чији последњи представници су преживели и до данас, ће ипак остати у служби оружаних снага Руске Федерације.</spa

Фото: alternathistory.org.ua

Њихов век је прошао. Али, ипак могу да послуже војсци под одређеним околностима.Оклопни возови су заиста легенда. Током грађанског рата их је према различитим проценама, било између 120 и 150 са обе стране фронта. Због прикључивања историји, оклопни воз „Железнаков“ (тренутно је паркиран у Севастопољу), воз „За Стаљина“, оклопни воз број један је уништен, воз „Живот или смрт“ је заробљен од старне помораца Беле гарде у Одеси. Оклопни воз који се зове идентично као данашња политичка странка „Јединствена Русија“ је 1919. године ушао у састав добровољачке војске.Појављивањем појединачне 73. оклопне возне трупе НКВД у новембру 1941. године у близини Дмитрова помогло је да се заустави напредовање немачких трупа у близини Москве. Мало људи зна, али први хитац из Другог светског рата је испаљен из немачког оклопног воза Панзер Цуг 3, нападом у ноћи 1. септембра 1939. године на железничку станицу Хојнице код границе са Пољском. Узгред, у совјетско време оклопни возови никада нису били део железничке трупе. Они су служили или унутрашњој војсци, или командама војних округа. Међу најпознатијим применама оклопних возова у совјетској војсци 1970-их година, током напетих односа између ССССР-а и Кине, четири оклопна воза у саставу Бајкалског и Далеко источног војног округа крстарили су дуж совјетско-кинеске границе, бранећи Транссибирску магистарлу. После тога, пребачени су у резерву и користили су се само 1990. године за заштиту чворишта и подршку конвоја који су спроводили трупе и терете током немира у Бакуу. Затим је оклопни воз расформиран, а материјални део је предат унутршњим снагама. Већ у руској војсци, оклопни возови (тако их барем називају у штампи) су коришћени у обнови уставног поретка у Чеченији. Они су и сада у саставу Јужног војног округа и то су специјални возови „Бајкал“, „Терек“, „Амур“ и „Дон“.„Већина њих је са оклопним платформама“ , каже ветеран железничке војске, пуковник у резерви Александар Комаров. На њих су постављали платформе БМП и противавонске топове 3У-23-2, а ти делови вагона и локомотива су били ојачани оклопним плочама. Ови возови су првенствено дизајнирани за рестаурацију оштећених железничких пруга, одржавање војних ешалона и цивилних дестинација. Имали су подршку и од Министарства одбране и од унутрашњих трупа“. Тренутна улога оклопних возова, осталих у саставу оружаних снага Русије, објективно је малог значаја. То је признато и од стране Министарства одбране и војних стручњака. Ипак, они остају у служби и још су у стању да се користе као пратња средстава која се креће железницом, као и при контрадиверзионим активностима на кључним правцима. У вези са враћањем у састав стратешке ракетних снаге БЖРК – , ако се укаже потреба у њиховим испоставама. У совјетско доба БЖРК - битка железничког ракетног система, која је имала назив "добар", опремљена нуклеарним ракетама РС-22, кроз употребу напредних железничких мрежа крстарила је у свим областима земље. Одредити им ваздушни простор америчким сателитима је практично немогуће - комплекси су маскирани као обични путнички или теретни возови. Наравно, безбедност субверзивне групе БЖРК обезбеђивале су посебне јединице које су биле део комплекса.Нова генерација БЖРК, под називом „Баргузин“ у пуном саставу стратешке ракетне снаге појавиће се 2020. године у пет пукова, и то по 30 балистичких ракета у сваком. Чињеница је, да ће сваки комплекс пратити оклопни воз, али може се претпоставити да ће у саставу „ракетних вагона“ бити и оклопи као заштита на земљи.

Локомитиве које ће преживети нуклеарни удар

У руској војсци постоје и резерве, на први поглед као анахронизми у железничком саобраћају, парних локомотива. Од садашњих генерација њих се већ нико не сећа – проналазак браће Черепанових је нестао још у прошлом веку. Сада се парна локомотива може видети само као нека врста егзотике на екскурзијама. Чак је и на јединственом стратешком ресурсу у Смоленској области, у близини града Рослав остало само 12 локомотива. Предпоставља се да је локомотива резервиста у Русији много више, али о томе се не говори ни у Железницама Русије, ни у Министарству одбране, где су и даље наведене у билансу стања.Део парних локомотива је био резервисан за стратешке ракетне снаге. Међутим, за потребе војске током рата оне могу бити и даље корисне. Чињеница је да је парна локомотива најпоузданија технологија за обезбеђивање превоза. Током војних сукоба, она за разлику од електричних локомотива може да ради самостално. Наравно, уз присуство воде и горива, угља или чак обичног дрвета.Верује се да током специјалног период, када се изгуби производни капацитет, за служење електричне вуче железница, парне локомотиве ће моћи да обезбеде превоз робе, уместо електричних, каже ветеран Министарства железница, медијски консултант из Санкт-Петербурга Александар Зимовскиј. Исто важи и за евентуалне проблеме са недостатком горива за локомотиве. Парне локомотиве и овде могу да постану алтернатива. Узгред, ови аргументи се користе у дискусији о потреби да се сачувају парне локомотиве у стратешким резервама у случају нуклеарног рата. Парна локомотива заиста може да опстане и после нуклеарне експлозије?„Орагни управљања нафтних и електричних локомотива ће бити уништени због утицаја ЕМР-а, једног од последица нуклеарног напада. Парна локомотива је у том смислу неуништива, јер нема електричне апарате и електрична струјна кола“, сматра Александар Зимовскиј. Таквим образом, парна локомотива ће моћи да изађе на линију. [caption id="attachment_498037" align="aligncenter" width="650"]

Фото: alternathistory.org.ua[/caption] Међутим, употреба парних локомотива у рату има неке услове који тренутно нису испуњени. Прво, припрема посаде у саставу машиновође и помоћника ватрогасца. Ови послови су нестали и буквално постоје стручњаци као појединачни примери. Друго, гориво. Парна локомотива буквално може да ради на сламу у пећи, али и може да се креће само са вагонима напуњеним сламом. Присуство стратешких резерви парних локомотива без стратешке резерве обученог особља поставља питања, каже професионални железничар Александар Зимовскиј. „Можемо ли их покренути? Или ће бити по принципу невоља ће нас научити? Као излаз видим следеће: уместо зарђалих и објављених резерви, треба на сваком већем железничком чвору задржати две до пет јаких парних локомотива класе П-36 или ЛВ, које морају да се налазе у редовној употреби на кратком прастојању (до 200 километара) и да имају редовне сервисе. Истовремено, на њима се може обављати припрема и обука особља железница о неопходним вештинама за управљање парних локомотива које би предводили искусни возачи инструктори“.