Правда

Током деведесетих година прошлог века у Хрватској је из јавних, школских, али и приватних библиотека уништено на хиљаде књига које се нису уклапале у нови националистички дискурс. О том систематском уништавању у којем су нестала значајна дела и југословнеске и светске књижевности – од Ћопићеве „Јежеве кућице“ до Толстојевог „Рата и мира“ говори књига „Књигоцид : Уништавање књига у Хрватској 1990-их“, чији је аутор пензионисани професор Анте Лешаја. Он каже: ” Ту налазите, рецимо Толстоја, Игоа, Светозара Марковића, Скерлића, налазимо 19 наслова несретног и драгог Бранка Ћопића. Реците ми, како може Ћопић бити застарјела литература? Или Толстој? Хоћу рећи, иако је то било прикривено и није се радило на сва звона, систематски се водила цијела ствар тако да се озакони чишћење библиотека термином ’застарјела књига’“. Књига из Србије нема у Загребу ни данас. Ако је то онемугућено организованим путем,ако је организованим путем ускраћен додир с “туђим” књигама – премда су оне на језику који је Хрватима савршено разумљив (односно баш зато) –шта је то него наставак књигоцида средствима капиталистичког тржишта. Мржња према књизи,пројектована на другу групу –други народ,другу религију- задобива облик расизма.Више од друге боје коже или друкчијег изгледа, расист се гнуша Књиге другога народа,односно његове културе,неспособан да сам себи призна мржњу коју гаји према сопственој Књизи. Да не говоримо о Далибору Брозовићи који је послао 40.000 примерака “Енциклопедије Југославије” на резање иако је био уредник. При том је забрана ћирилице у Вуковару само последња пакост хрватских расиста.Крај крсташког пода.Ако је крај. Уништавање књига је почело паљењем Александријске библиотеке од стране исламиста.Књиге су грејали шест месеци сва александријска купатила. Кажу да је Амру Сераскере том приликом рекао:”Да ли те књиге говоре исто што и куран? Не.У том случају их треба уништити.Ако чак и говоре што и куран,опет их треба уништити.Шта ће нам кад имамо куран.” Ко је читао Диогена Лаетрија зна да је само пет посто од дела грчких филозофа сачувано. Његош о томе пева: “Баш аферим Амру Серашћере, Ти запали влашку дангубицу, И начини курану калдрму”. Затекао сам се у Приштини кад су Жугани ушли у град са снагама Нато пакта. Из заузетих станова ,из замрзивача летело је месо оптужено да је свињско.А са месом и књиге.Смрдела је читава Пришт -варош.Са гас маскама на лицу Енглези су одвозили књиге и на сунцу одмрзнуто месо на депонију.Месо из којег је капала крв.Књиге из библиотека умрљане крвљу.

Прочитајте још:Небојша Јеврић: Ђавоље јајеНебојша Јеврић: Олуја која траје

Извор: Правда