Правда

"Папа Фрања не жели да одустане од канонизације јер је и лично уверен у његову светост", каже хрватски надбискуп Јосип Бозанић. "Није тачно да је папа Фрања подржао проглашење Степинца за свеца, већ је поручио да ће о свему томе још размислити. А сви детаљи у вези са тим ускоро ће бити обелодањени", навео је патријарх Иринеј. У међувремену још није познато када ће се састати комисије две цркве задужене да истраже историјске чињенице. Поставља се питање моралне одговорности Степинца у злочинима на овим просторима. Може ли то што је био жртва комунизма да ублажи сарадњу са усташким режимом? Са суђења се памти и његова тврдња да је било тешко бити лојалан Независној Држави Хрватској и да је писао Павелићу противећи се злочинима. Друга страна тврди да није био довољно гласан и да је учествовао у покрштавању Срба. "Степинац је врло радосно поздравио оснивање усташке државе, тзв. НДХ. Ипак, прилично брзо се охладио јер је чуо за масовна убијања Срба. Најпре је чуо за убијања у Глини, па онда у осталим местима, и чуо је о прогонима Јевреја", каже историчар из Хрватске Славко Голдштајн. "Његове ингеренције су биле пре свега духовне, али његов утицај је био веома велики с обзиром на изванредан, јак утицај Римокатоличке цркве у хрватском народу. Тако да његово ангажовање је далеко од онога што би се дало очекивати с обзиром на карактер и обим злочина који је вршен у НДХ", наводи историчар из Србије Милан Кољанин. За разлику од Загреба који не поставља "да ли", већ само "када" ће у католичком црквеном календару бити уписано име светог Алојзија Степинца, за овдашње историчаре није реч о питању блиске будућности, јер је позадина процеса суочавање Римокатоличке цркве са сопственом прошлошћу.