Најновије

ПРЕОКРЕТ: Депресија није душевна, него телесна болест

Депресија, можда, није ментална болест, како се годинама мислило, него физичка. Најновија истраживања показују да постоји веза између запаљенског процеса у организму и поремећаја расположења.
Не дај Боже депресије! (Фото: Pixabay)

Не дај Боже депресије! (Фото: Pixabay)

Већина људи се осећа уморно, потиштено, без енергије и без елана када су повређени или болесни. Ово понашање је изазвано активацијом имуног одговора у организму. То је начин на који мозак штеди енергију како би тело могло да се излечи. Овај имуни одговор може да се јави и код људи са депресијом. То је подстакло истраживаче да поставе хипотезу према којој је депресија, заправо, нуспојава запаљенског процеса. Клинички психолог и истраживач Џорџ Славич из Универзитета у Калифорнији један је од главних заговорника депресије као физичке болести. Ову претпоставку темељи на чињеници да су угроженост и невоље у друштвеном животу окидачи за лучење цитокина. Ови молекули су гласници имуног система и имају значајну улогу у организовању одговора организма на повреду и инфекцију. Тај упални процес, објашњава Славич, може да покрене озбиљне промене у понашању, укључујући и започињање депресије. Идеја да активирање имуног одговора може да буде окидач за депресију код неких људи није нова. Постоје рани записи о депресији која се јавила након грипа што је забележио лекар Данијел Тук још у 19. веку у Енглеској. Међутим, тек након објављивања рада ветеринара Бенџамина Харта 1988. године феномен понашања током и након акутне болести, почело је значајније интересовање научника. Харт је детаљно описао како се понашају болесне животиње. Током акутне инфекције, која је била праћена и грозницом, животиње су само желеле да спавају, изгубиле су апетит, жељу да се друже или улепшавају, физичку активност су смањиле на минимум, а такође су испољавале и неке знаке депресије. Ове промене понашања, баш као и имуни одговор, резултат су стратегије преживљавања која намеће приоритет чувања енергије за опоравак. Цитокини који су утицали на понашање болесника посматрани су, затим, као веза између имуног система и мозга. Промене у понашању током болести сличне су онима које се јављају у депресији, па истраживачима није дуго требало да повежу феномен понашања болесника и менталних поремећаја. Ова нагађања су поткрепљена резултатима истраживања која су показала да депресивна стања могу да буду експериментално изазвана додавањем цитокина и других имунолошких агенаса који изазивају запаљенски одговор. Са депресијом се чешће повезују инфламаторне болести као што су болести срца и реуматоидни артритис. Она је, такође, и нуспојава третмана цитокинима да би се ојачао имуни систем.
Прочитајте још:ЕВО КАКО ИЗГЛЕДА: Највећи пенис на планети! (ВИДЕО 18+)СРБИЈИ ПРЕТИ ДЕЧЈА ПАРАЛИЗА: Стручњаци позивају на вакцинацију деце
Из доступних материјала се, међутим, види да нису код свих особа које имају депресију откривени знаци запаљења, и обрнуто - није се код свих особа које су имале висок ниво запаљења развила депресија. Овај процес зависи од комплексног узајамног дејства додатних фактора ризика који могу да варирају у различитим комбинацијама код било које особе. Ови фактори укључују: - генетску преосетљивост која утиче на интензитет одговора на запаљенски процес, - друга медицинска стања, - стечену повећану предострожност током стреса која је повезана са траумом у раном детињству, тренутним невољама или физичким стресорима, - здраве навике, као што је спавање, начин исхране и физичка активност. У контексту претпоставке да запаљење изазива депресију, неки научници су већ испитали деловање антизапаљенских лекова на депресију. Док су неки испитаници, који су имали висок ниво запаљења, имали корист од третмана, код оних који нису имали повећање запаљења није уочено побољшање. Упркос жељи да се пронађе ефикаснији третман за депресију, не треба заборавити да одговор имуног система, укључујући и запаљење, има специфичну намену. Он нас штити од инфекција, болести и повреда. Цитокини делују на много начина, често веома суптилно, да би испунили бројне задатке које имају у организовању имуног одговора. Потцењивање њихове улоге могло би да има негативне последице. Упркос ентузијазму да се запаљење означи као главни кривац за психијатријска стања, не може се игнорисати чињеница да депресија није само једна дијагноза. Тако се депресивна стања, као што је рецимо меланхолија, сврставају у болести. Могу да буду реакција на околину, егзистенционалну кризу, али и нормално понашање. Овим различитим стањима доприносе различити биолошки, социјални и психолошки разлози. Сваки покушај да се пронађе само један узрок који ће све да објасни мора да се одбаци. Када су у питању живи организми решење никад није тако једноставно. На крају, не може се занемарити ни чињеница да одређене промене морају да се десе у мозгу, у регијама које су одговорне за регулацију расположења, да би се испољила депресија. Извор: Вечерње Новости

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА