Правда

Интернет су "запалили" коментари огорчених корисника због затворене границе и заустављања саобраћаја који већ данима доноси последице српској привреди. На њихове поступке желе да одговоре бојкотом њихових производа. Српски производи су на хрватском тржишту минимално заступљени за разлику од српског тржишта које је годинама преплављено производима из Хрватске, који имају високу тражњу и добро се котирају. Највише се купују хрватске минералне воде, зачини, сокови, кашице... У питању су вода "Јана", "Цедевита", "Вегета“, који су и у региону број један, док се код нас добро котирају и "Ева" сардине и "Чоколино" дечје кашице. Масовно се купује ПИК-ова печеница, "Бронхи" и "Кики" бомбоне, "Крашове" бајадере, као и детерџент "Факс". Што се компанија тиче, под хрватским "кровом" је домаћи "Фриком", неприкосновене бананице и "Штарк", "Гранд кафа", "Дијамант", од скоро и "Мултивита", али и "Смоки". Чак 90 одсто фрижидера са сладоледом на отвореном припада "Фрикому". С обзиром на то да су у питању брендови који дуго постоје на нашем тржишту и важе за квалитетне и веома тражене, не чуди зашто се још увек налазе у самом врху. Једино што је многима изненађујуће је то што су у рукама Хрвата. Међутим, поједини економисти сматрају да је разлог за толиком потражњом хрватских производа добра реклама. Купцима је такође пресудна цена, која мора бити приступачна, па ни не размишљају да ли је реч о нашим или хрватским производима. "За многе нисам ни знао да су хрватски, искрено, јер увек бирам оно што је приступачније. Да је понуда изједначена, свакако бих бирао пре српске", наводи један од купаца. Ипак, има и оних који и те како праве ову разлику, али са одређеним изузецима. "Бојкотујем све осим 'Штарка' јер не могу без Смокија и 'Дуката', јер обожавам њихов јогурт. Што се других намирница тиче, не једем ништа што се производи тамо", истиче једна суграђанка. Идеја о бојкоту потекла је од самих корисника друштвених мрежа, али су на то позвале и поједине организације.