Почиње рехабилитација Милана Недића
Према речима Александра Недића, праунука Милана Недића процес пред Вишим судом ће допринети да се открије "права истина" о његовом претку. Породица Недић је захтев за рехабилитацију поднела још 2007, али се због правних недоумица одлагало са почетком поступка. Наиме, суд је дуго одбијао да започне процес рехабилитације аргументујући то тврдњом да не може да буде рехабилитован неко ко није био осуђен. Стога ће подносиоци захтева пред судом покушати да оспоре уредбу ФНРЈ којом је Недић, без пресуде, проглашен за ратног злочинца. Евентуална рехабилитација Милана Недића би била правна увертира за поступак реституције његове имовине. Породица Недић је пре Другог светског рата, између осталог, поседовала плац на Славији на којем се данас налази зграда Народне банке Србије, као и половину Земунског парка. Милан Недић је био председник српске Владе у периоду нацистичке окупације. Земљу је напустио крајем 1945. године, али је убрзо ухапшен у Аустрији и враћен у Југославију. Недићу никада није суђено, због тога што је, под контроверзним околностима, 4. фебруара 1946. године извршио самоубиство скоком са прозора истражног затвора.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Александар Дорошенко: Моја кућа је на крају!
Владимир Зеленски, кога чак не могу ни назвати председником, на свом телеграм каналу, саоп...
НИЈЕ САМО ЈАСЕНОВАЦ: Геноцид над Србима спроводио се на целој територији НДХ
Геноцид над Србима спроводио се на целој територији НДХ, у Сиску, Госпићу, Пребиловцима, Ј...
ПРОФ. ДР ДРАГАНА СТЕНЛИ: ЗАПАДНИ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ КАО УНОСАН БИЗНИС МОДЕЛ
Пише ПРОФ. ДР ДРАГАНА СТЕНЛИ
"Ђура ће ти опростити што те је тукао"
Ауторски текст Ђорђа Матијевића
