Правда

Основни принцип теорије државе и права јесте да је легитимна она држава која је правна, што значи да се не заснива на принципима који угрожавају неке заједнице њених грађана у подједнакој расподели права. То значи: легитимна правна држава је она која се заснива бар на три следећа принципа: једнаким правима, једнаким обавезама и једнаким могућностима за све грађане. Супротно томе, ексклузивност неких права или заснованост државе на етничким или религиозним принципима чине државу, по дефиницији, неправном државом. Ово су теоријски принципи (Џ. Ролс, Р. Нозик) чија примена у пракси није увек поштована, а што се често објашњава неким специјалним локалним околностима. Саудијска Арабија, Израел и одскора Косово и Хрватска примери су таквих држава. У принципу, такве државе поседују унутрашње некохерентности и стога су нестабилне. Косово је карактеристично по томе што је насилно створено и основано на неправди – изгону Срба и многих етничких неалбанаца, уз уништавање дотадашње културе и уз религиозну и етничку нетолеранцију. У ствари, државу Косово је и било могуће створити само на основу кршења поменутих принципа, а посебно на основу етничке униформности. То је било оправдавано додатном околношћу да је Србија, од стране заинтересованих великих сила, билa означена као неправедна држава. Таква заснованост Косова носи и клицу његовог уништења: заснованост на неправди био је услов стварања Косова, али је и основни узрок његове сталне нестабилности и елемент који угрожава његов опстанак као државе. Уколико би дошло, једног дана, до редефиниције правног система Косова, тј. до укидања ексклузивног државотворног принципа – јединства албанске нације, принципа који није де јуре али је де факто уграђен у ову државу, дошло би аутоматски и до укидања ове државне творевине и њеног повратка Србији. Ово би у начелу било могуће ако су испуњена два додатна принципа: да је Србија правна држава и да Србија није прихватила отцепљење Косова. Дакле, да би ово било могуће у будућности, неопходно је да Србија никад не призна Косово као државу. Правни статус Србије је при томе такође веома важан. Пријему Србије у ЕУ само може да допринесе укидање, од стране неких великих сила, њеног статуса неправне државе, који јој је био наметнут крајем деведесетих година. Статус чланства у ЕУ Србији је стога неопходан. То би је онда додатно квалификовало да може да прихвати Косово и Метохију назад у оном моменту када Косово буде сазрело не само де јуре већ и де факто, у неку врсту правне државе и кад статус Косова буде поново на дневном реду. Услов је, као што споменух, да Србија у међувремену није признала Косово. То су разлози зашто председник САНУ није у праву и зашто Србија не би требало да призна било какав правни статус Косова.