Правда

Професор Кели, рекао је за "Гардијан" да цела британска нација пати од недостатка сна, почев од запослених којима је наметнуто потпуно погрешно и неприродно радно време, које се не поклапа са биолошким унутрашњим сатом човека. Школарци су, по његовом мишљењу, угроженији од осталих група, чак и од лекара са ноћним дежурствима. - Ми смо генерално ненаспавана нација, али млади узраста од 14 до 24 године су највише угрожени од свих социјалних група. То озбиљно утиче на њихово физичко и ментално здравље - каже проф. Кели. Говорећи на Фестивалу науке у Бредфорду, професор Кели је позвао јавност на потпуну измену школског система, односно одлагање времена почетка првог часа, како би "поправили живот младе генерације". Кели је заједно са колегама, неуронаучницима Раселом Фостером и Стивеном Локлијем, извео експериментално истраживање у 100 школа у Великој Британији, тако што је померао време првог часа за пола сата, сат или више. Дошао је до закључка да деца до 10 година треба да крећу у школу од 8.30 или касније, тинејџерима од 16 година часови треба да почињу у 10 сати, а осамнаестогодишњацима тек у 11 часова. Препоруке су засноване на дубљем разумевању циркадијалног ритма, природног ритма будности и спавања, који одређује оптималне нивое концентрације и радне способности. Ево како професор Кели то објашњава: деца у 10. години природно се буде око 6.30, у 16. се време буђења по биолошком ритму помера на осам, а са 18, унутрашњи сат говори да је време за устајање тек око девет ујутру. Када, на пример, старијим адолесцентима сат зазвони у седам ујутру, то је исто као када би се њихов педесетогодишњи професор сваког јутра будио у 4.30! На опаске да би решење у том случају било да деца лежу у кревет раније како би се наспавала, овај научник каже да рано легање не може да надомести рано устајање: - Биолошки ритам је контролисан одређеном врстом светлости, каже Кели - У нашем мозгу постоји такозвани главни сат и он контролише циркадијални ритам. Овај главни сат се састоји из мреже можданих ћелија и налази се изнад укрштања видних живаца. Главни сат утиче на дневно-ноћни ритам, на поспаност и будност, на лучење хормона, на телесну температуру и друге важне функције. Он диктира када нам је време за спавање и буђење. То је исто као и што не можемо да контролишемо откуцаје срца. Хормони на које утиче овај главни сат јесу између осталог хормони раста и мелатонин. Мелатонин је такође везан за спавање: мање мелатонина, мање спавања, а сан је значајан за опоравак и одмор тела и мозга. И запослени би имали користи од каснијег устајања и поласка на посао. Радни дан би, према мишљењу стручњака са Оксфорда, такође требало да прати ритам будности и спавања који се разликује од тинејџерског. - Са оваквим темпом радног времена, од девет до пет, запослени узраста од 24 до 35 година, губе дневно од сат до сат и по сна. Тек у 55. години биолошки ритам спавања се изједначава са ритмом десетогодишњег детета - објашњава др Кели. Нису се само Британци бавили истраживањем идеалног тајминга за буђење и његовим утицајем на продуктивност, физичко и ментално здравље. Прошле године је Америчка академија за педијатрију упозорила на мањак сна код већине адолесцената. Са тим се сложила и америчка Национална федерација за спавање која је навела да чак половина америчких тинејџера не спава довољно током школске године.

Прочитајте још:Немој да јe**ш моју фацу: Хтела је да га орално задовољи а онда је почела да прича (ВИДЕОKoja je ваша крвна група? Највеће шансе су да оболите од овога

Тинејџери су биолошки програмирани да лежу касније у кревет, што се не уклапа са раним јутарњим устајањем и почетком првог школског часа. Истраживачи су тако утврдили да тинејџерима свакодневно недостаје сат и по сна, што има огромне последице на њихове способности у учионици и изван ње. Тако се ствара погрешно мишљење да су тинејџери лењи и "сморени", а у ствари, они су - ненаспавани. Мајкл Браус, клинички психолог и стручњак за поремећаје спавања, каже да су тинејџери врло често изван биолошког ритма: - Ако дете коме треба од осам до девет сати сна, спава само седам, временом ће упасти у једну врсту депресије која значајно утиче на опште стање организма, академске и атлетске способности. Неколико различитих студија је показало да померање поласка у школу за пола сата или сат касније директно утиче на боље оцене и бољи просек код ђака. Водећи се овим истраживањима, Ерик Петерсон, директор школе "Свети Ђорђе" на Роуд Ајленду, померио је почетак часова са осам на пола девет ујутру, да провери да ли ће полусатна промена да има било какав ефекат на резултате школске деце. И, био је изненађен. - За половину се смањио број жалби деце на умор у нашем здравственом центру, као и болести као последице умора односно пада имунитета. За 35 одсто се смањио број повреда и незгода које су углавном биле последице поспаности. Једноставно, деца су била опрезнија и концентрисанија, и мање поспана током школских часова. Стручњаци апелују на све школске системе да размотре померање почетка часова и прилагођавање биолошком ритму деце и тинејџера, јер то озбиљно утиче на ментално и физичко стање код школараца. Сан је подједнако важан као и ваздух, вода или храна, кажу у Америчкој националној фондацији за спавање. Извор: Вечерње Новости