Најновије

А сад им и "Северни ток" смета

Одлука пет западноевропских енергетских гиганата да са руским „Гаспромом“ уђу у пројекат изградње гасовода „Северни ток 2“ разбеснела је готово све источноевропске лидере, а очигледно није по вољи ни Сједињеним Државама, које су први пут отворено и директно иступиле против једног од кључних руских енергетских пројеката.

Пише: Оливера Икодиновић

Руски гас - трн у оку Американаца (Фото: gazprom.com)

Руски гас - трн у оку Американаца (Фото: gazprom.com)

Експерти сматрају да „Северни ток 2“ не доноси САД ни профит ни губитке, али да за Вашингтон он има политички значај. С друге стране, за пољског председника Анджеја Дуду овај пројекат је удар на „јединство Европе“, за словачког премијера Роберта Фица „издаја“, а за украјинског премијера Арсенија Јацењука цео план о проширењу гасовода је „антиевропски и антиукрајински“. Стејт департмент је дословно поновио речи украјинског председника Владе. „Потпуним прекидом транзита гаса преко Украјине лишићете је сваке године прихода од 2,2 милијарде долара“, констатовала је помоћница заменика државног секретара САД за енергетску дипломатију Робин Даниган. Она је изразила забринутост због тога што ће изградња тог гасовода, по њеном мишљењу, повећати зависност Европске уније од испорука енергената из Русије. „У суштини ’Северни ток 2‘ не само да представља претњу за виталност Украјине и њених ресурса, већ ствара и ризик за диверсификацију извора горива за Европу, нарочито Југоисточну Европу“, додала је Даниганова. Раније је Јацењук рекао да ће изградња „Северног тока 2“ лишити Украјину 2 милијарде долара профита, Словачку — 800 милиона, а Пољску — 400 милиона, а да ће „Европску унију лишити реалне енергетске независности“. Он је позвао Европску комисију да озбиљно размисли о изградњи гасовода, који према његовом мишљењу „нема ништа заједничко са економским питањима, већ само са политичким“. „Северни ток 2“ предвиђа изградњу две линије морског гасовода из Русије у Немачку, по дну Балтичког мора, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Овај пројекат, међутим, заобилази Пољску, Словачку и Украјину, због чега ће ове земље претрпети огромне губитке због транзита гаса. Руски председник Владимир Путин је, међутим, рекао да циљ пројекта „Северни ток 2“ није да се поједине земље лише транзитских могућности већ да се Европа обезбеди енергентима. Он је истакао да су све политичке спекулације по том питању неумесне. „Пројекат је намењен да се енергентима обезбеди европско тржиште, пре свега земље северне Европе, имајући у виду да су и Норвешка и Велика Британија забележиле пад у производњи, али и пораст у потражњи енергената. Циљ пројекта уопште није да се поједине земље лише транзитних могућности — то су скључиво политичке спекулације“, рекао је руски председник. Експерти оцењују да оптужбе о томе да Русија гради „Северни ток 2“ само како би „напакостила“ Украјини и одузела јој статус транзитне земље — нису истините. Проблем није у гасоводу, већ у томе што 2019. године истиче рок уговора између Украјине и Русије, потписан 2009. године, који укључује и транзит. Стручњаци кажу да је потписивање нових уговора између Москве и Кијева мало вероватно, с обзиром на антируско расположење кијевских власт и крајње „непримерене захтеве Украјинаца по питању цене гаса и транзитних тарифа“. Као што је познато, Кијев тражи да Русија продаје свој гас Украјини јефтиније него свима у Европи, а истовремено захтева да јој за транзит гаса плаћа више него осталима. С једне стране, Русија жели да обезбеди стабилну испоруку гаса у ЕУ, а с друге Кијев то користи као средство за уцену. Европљани још нису заборавили горко искуство када су се својевремено смрзавали само зато што им је Украјина заврнула вентиле. Осим тога, ту су још и вишегодишњи спорови и натезања са Кијевом око цене гаса, начина плаћања, нагомиланих дугова, крађе „плавог горива“ намењеног европским потрошачима и прошлогодишње претње Кијева да ће у санкциони пакет против Москве укључити стопирање транзита руског гаса у Европу. Непрестане уцене кијевских власти дозлогрдиле су и Москви и Бриселу. Кијев већ другу годину користи гасовод кроз Украјину да „избије“ новац из џепа ЕУ. И колико год се Брисел томе опирао, на крају је — чим је зима закуцала на врата — морао да преузима финансијске обавезе кредитирања Кијева за куповину гаса. Међутим, Европа није спремна, а и неће желети на дуже стазе да кредитира Кијев. То нарочито није у интересу Немачке, која ће имати највише користи од „Северног тока 2“, јер ће бити главна улазна тачка руског гаса у Европу. Европа је коначно схватила да руски гас нема алтернативу, а да су обећања о гасу из шкриљаца који би Америка допремала Европи само празне приче. Русија сада чини све да уклони политичке ризике око испоруке „плавог горива“ у Европу, док Америка, иако тражи од Брисела да се одрекне директних испорука руског гаса, заузврат не нуди ништа конкретно по питању енергетске безбедности. ЕУ је већ јасно — ако нови транзитни уговор између Русије и Украјине не буде потписан, то аутоматски значи да Унија остаје без руског гаса. Због тога је Европској унији потребна нова маршрута испоруке, а „Северни ток 2“ је тренутно најбоље решење, које ће обезбедити стабилност у испорукама.

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА