Правда

Дабог је постао онај чије се име не сме изговорити, којег се људи плаше као демона, а своје велике моћи црпи из дубоко потиснутог колективног сећања. Некада, он је важио за бога сунчеве топлоте и кише, без којих нема живота. Владао је и подземним светом, а био је и родоначелник Словена, односно људи. Доласком хришћанства, Срби су морали да прихвате новог Бога, а моћни Дабог није могао бити заборављен. Дабог је био хроми старац са штапом, који је често силазио на земљу, међу људе и решавао њихове проблеме. Био је одевен у животињску кожу, често медвеђу. Најчешће га је пратио црни пас, односно вук, такође хром. Понекад су и Дабог и вук били слепи на једно око. Када су Срби примили хришћанство, Дабогов култ је замењен култом светог Саве. Свети Сава сада је главни актер легенди, он као мудрац обилази народ и решава проблеме сељака. Смелу тезу да је Дабог био врховни бог Срба, због чега је морао да буде деградиран у ђавола, као и бог подземног света, изнео је у првој половини 20. века Веселин Чајкановић. Из обиља народних предања извео је да се име Дабог готово увек користи за неко зло биће, самог ђавола, па чак и краља ђавола.