Правда

Након убедљиве побједе на локалним изборима, одржаним 30.3., турска влада покренула је важну унутрашњо-политичку тему: реформисање улоге турске тајне службе (МИТ). Још средином фебруара, влада је парламенту представила нацрт закона. Критичари оцењују да је циљ предложене реформе јачање тајне службе. Председник Турске Абдулах Гул већ је наложио влади да ревидира закон. Владајућа Странка правде и развоја (АКП) најављује да би парламент закон могао да усвоји крајем јуна. Турска влада је од 17. децембра уплетена у тежак скандал са корупцијом. Протеклих недеља и премијер Реџеп Тајип Ердоган све више је био на мети критика. „Нацрт закона представља још један покушај владе да се одбрани од оптужби за корупцију“, каже Енгин Алтај, посланик највеће опозиционе странке ЦХП. Странка националистичког покрета (МХП) нацрт закона описује као „скандал“ и иде толико далеко да АКП оптужује да Турску настоји да трансформише у „Мукабарат-државу“ по арапском принципу. Дакле, државу у којој се пита само владин безбедносни апарат. И Демократска странка народа (ХДП), која важи за блиску Курдима, оштро и иронично критикује нацрт: „С обзиром да већ знамо да је премијер преузео функцију градоначелника, министра правде и главног државног тужиоца, разумљиво је да жели да буде и шеф тајне службе. Закон ће сасвим сигурно тако изгледати“, каже председник ХДП, Ертугрул Куркчу. Нацрт је „забрињавајући“ Предлог закона, у свом садашњем облику, турској тајној служби ће обезбедити мању зависност од судства, оцењује за Дојче веле стручњак за уставно право Лами Бертан Токозлу. „Уколико једна тужба буде усмерена против тајне службе, најпре ће та служба морати да буде консултована. Уколико она установи да се тужба коси са њеном зоном одговорности, онда она неће бити кривично гоњена. На тај начин рад тајне службе пред судом неће моћи да се доводи у питање и то је веома забрињавајуће“, сматра Токузлу. Друга критична тачка нацрта закона је то што је њиме предвиђен приступ тајним документима и информацијама, истиче Токузлу и објашњава да предлог закона тајној служби омогућава приступ приватним подацима грађана и информацијама банака. То је противно Члану 20 турског Устава, који регулише заштиту приватне сфере. „Наравно да је неопходно да тајна служба има приступ одређеним информацијама, уколико се ради о безбедности. Али, према Европском суду за људска права, закон мора да садржи и одредбе које сузбијају злоупотребу података. Али, њих у овом случају нема. Тајна служба на тај начин добија неограничену моћ“, наглашава Токузлу. - Полиција и тајна служба до сада су морале да имају дозволу од државног тужилаштва, у случају да су желеле да прикупљају информације. „Према извештајима турских медија, тајна служба је и до сада такве информације прикупљала без дозволе, али то је било илегално. Сада ће имати законску основу за такав рад. То је неприхватљиво“, каже Токузлу. „Тајне службе не могу бити изнад закона“ Забринут је и Умит Оздаг. Он је професор политичких наука и четири године предаје на турској Ратној школи, Полицијској академији и Академији за националну безбедност, на којој се школују тајни агенти. „Иза новог закона стоји покушај да се тајна служба стави ван судског надзора. Тај закон је још један покушај владе, да снажније контролише законодавство и судство", каже за Дојче веле Оздаг и додаје да "у демократским системима, у које спада Турска, тајне службе нису изнад закона“. Као следећу критичну тачку Оздаг види будући однос медија и тајне службе. Према првом нацрту закона, новинарима је претила затворска казна и до дванаест година за објављивање поверљивих докумената тајних служби. У тексту актуелног нацрта закона, казна је смањена на девет година. „Не само новинари, већ и власници приватних медија могли би са новим законом да буду изведени пред суд. То јасно показује, у којој мери би медијска слобода могла да буде доведена у питање“, додаје Оздаг. Трансформисање безбедносног система Новим законом могле би да буду проширене и спољне активности, упозорава Токузлу. „Створиће се основа, преко које ће тајна служба сасвим легално моћи да преговара са Радничком партијом Курдистана (ПКК ).“ Влада тиме јасно настоји са себе да скине одговорност за мировни процес, сматра политиколог Исмет Акча са техничког Јилдиз универзитета у Истанбулу. „Влада би заправо требало да води преговоре са курдском ПКК, јер је то политичка тема. Али, када не жели да одређене радње буду јавне, онда их, као у овом случају пребацује на тајну службу“, објашњава Акча у разговору за Дојче веле. Турска влада тренутно нема поверења у полицијски апарат и судство, каже Акча. „Пре него што је АКП дошла на власт војска је била главни ауторитет. АКП власт се непрестано борила против такве праксе. Заједно са својим старим савезником Фетулахом Гуленом, судство и полиција су постали главни ауторитет. Међутим, испоставило се да су Гуленове присталице у полицији и судству све моћније, и да су почеле да се окрећу против Ердогана“, објашњава Акча. Сада Ердоган формира једну нову турску државу у којој би тајна служба требало да има централну улогу. „То је премештање моћи у оквиру државног апарата, преко које премијер жели да обезбеди већу контролу и то је главна идеја овог нацрта закона“, каже Акча. Уколико порасте моћ тајне службе, истовремено ће већу моћ имати и премијер, јер ће му тајна служба бити директно подређена, каже политиколог Исмет Акча. АКП влада реструктуира турски безбедносни апарат уз помоћ антидемократских мера које за циљ имају и јачање владајуће странке, наглашава Оздаг. „У Турској је судство увек имало могућност да контролише спровођење одлука. Али, од пре три месеца може се рећи да у Турској нешто што се зове правна држава више не постоји. Напротив: Створен је дух државе која надзире“, каже Умит Оздаг. Извор: Dw.de