Правда

За осталих 15 до данас нису покренути поступци за рехабилитацију. На казну смрти стрељањем осуђено је 11 људи, док је преосталих 13 осуђено на казне затвора. Сви су осуђени и на трајан или временски ограничен губитак политичких и грађанских права и конфискацију имовине. Поред Драже Михаиловића, на смрт стрељањем су осуђени Младен Жујовић (четнички командант), Раде Радић (четнички командант у Босни), Милош Глишић (капетан југословенске војске), Петар Живковић (министар војни - рехабилитован), Драгомир Јовановић (управник града Београда за време окупације), Танасије Динић (министар унутрашњих послова), Велибор Јонић (министар просвете у Недићевој влади), Ђура Докић (армијски генерал и министар саобраћаја у Недићевој влади), Коста Мушицки (командант српске добровољачке гарде) и Бошко Павловић (државни секретар у Недићевом кабинету и помоћник команданта државне страже). На казне затвора у дужини од 20 година су осуђени Слободан Јовановић (потпредседник и председник владе - рехабилитован), Стеван Мољевић (члан врховне команде), Живан Кнежевић (шеф војног кабинета владе - рехабилитован), Константин Фотић (амбасадор у Вашингтону - рехабилитован), Живко Топаловић (адвокат), Славољуб Врањешевић (командант четничке организације западне Босне); на 16 година је осуђен Божидар Пурић (председник југословенске владе у иностранству); на 15 година је осуђен Милан Гавриловић (члан владе - рехабилитован); на 10 година је осуђен Радоје Кнежевић (министар двора - рехабилитован); на 8 година је осуђен Момчило Нинчић (министар спољних послова - рехабилитован); на 7 година је осуђен Ђуро Виловић (члан комитета за пропаганду); на 6 година је осуђен Лазар Марковић (министар - рехабилитован); на 18 месеци је осуђен Коста Кумануди (министар). Куриозитет је што је међу осуђенима је био и светски признати правник, филозоф и историчар Слободан Јовановић, који је рехабилитован 2007. Пре суда, то је учинила научна заједница Србије. Још 1992. одржан је скуп на Правном факултету у Београду њему у част и данас један амфитеатар у тој установи носи његово име. Слободан Јовановић је први Србин који је добио то име. Занимљиво је да је један други Слободан - Милошевић, као председник Савеза комуниста Београда забранио штампање дела Слободана Јовановића. Лик Слободана Јовановића се од 2008. налази на највреднијој српској новчаници од 5.000 динара. Иначе, Дража Михаиловић осуђен је 1946. по осам од 47 тачака оптужнице, пише у јединој оригиналној пресуди четничком команданту.