Најновије

Џонатан Мур: Република Српска не може да одржи референдум о надлежностима на државном нивоу

БЕОГРАД - Председавање Србије ОЕБС-у бих оценио као изузетно добро и успешно. Србија као суседна земља савршено добро разуме ситуацију у Босни и Херцеговини. Она је и гарант Дејтонског споразума, што значи и стабилности, суверенитета и подршке за читаву БиХ. Министар Ивица Дачић је крајем априла у својству председавајућег ОЕБС-а био у Сарајеву, Дрвару и Бањалуци. Премијер Александар Вучић је три пута ове године посетио БиХ - истиче амбасадор Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ. Интервју Џонатана Мура листу "Данас" преносимо у целости.
Џонатан Мур (Фото: Јутјуб)

Џонатан Мур (Фото: Јутјуб)

Када је Србија почела председавање, главни изазов била је украјинска криза. У међувремену још неколико криза постало је актуелно, укључујући и избегличку. Да ли је БиХ изолована у овој кризи, с обзиром на то да избеглице не долазе на њену територију? - Постоје индиције да је било неколико случајева прелазака границе из Србије у БиХ, али нема детаљнијих информација о томе. У регионалном контексту, криза, наравно, утиче на БиХ. Отворена су питања сигурности и стабилности у целом региону, не само због избегличке кризе него и због терористичких напада који се нису десили само у Паризу, него и у БиХ. То, наравно, нема никакве везе са мигрантима, да будем потпуно јасан. Али, нажалост, регион је у последње време под све већим тензијама због тих проблема и стабилности. Недавно су медији објавили списак места у БиХ у којима наводно има радикалних исламиста. Како видите безбедносну ситуацију у БиХ? - О ситуацији у БиХ у том смислу је било јако пуно гласина. Ми нисмо обавештајна служба, не скупљамо информације, а наша врата су отворена за сарадњу о питањима која се тичу борбе против радикализма и насилног екстремизма. Наше смернице су да поштујемо државне, ентитетске и кантоналне власти чији смо партнер. Партнер смо и свим локалним, верским и другим заједницама широм БиХ. Ако у неким пројектима који се баве овим питањем можемо помоћи, стојимо на располагању. Али, заиста, изазов насилног екстремизма и радикализације постоји свуда на свету, па и у БиХ. Високи представник Валентин Инцко каже да не верује да ће у РС бити одржан референдум о Суду и Тужилаштву БиХ. Ако је у праву, то је понављање већ виђеног 2011. Које је ваше очекивање? - Потпуно подржавамо став високог представника. Ентитети не могу одржавати референдуме о надлежностима на државном нивоу. То је јасан став међународне заједнице. Постоји начин за разговоре о правосуђу, а то није референдум, него структурални дијалог који траје већ неко време и који је једини начин да се разговара о свим питањима везаним за правосуђе. Не желим да спекулишем хоће ли референдум бити одржан, али он не може произвести никакве озбиљне последице. Премијер Вучић препоручио је РС да не расписује референдум. Како видите његово држање у том смислу? - Србија је раније, а потом и током председавања ОЕБС-у, подржавала суверенитет и интегритет БиХ, а уверен сам да ће тако и остати у будућности. Јасан је став србијанске владе да она није за референдум, што је премијер Вучић јавно и рекао. Важно је нагласити да је то став Србије која поштује БиХ и ентитете, али не и идеју о референдуму.  Колико се у обичном народу "примила" Вучићева подршка Сребреници? - Сребреница је посебна прича за БиХ и за Србију. Посебно ми је задовољство истаћи да је Сребреница била успешна прича и пре доласка премијера Вучића, захваљујући својим локалним лидерима. Ћамил Дураковић, из реда бошњачког народа, садашњи начелник општине Сребреница, био је током рата избеглица у САД, који се вратио после рата, постао прво заменик, онда од 2012. године и начелник општине. Његова заменица је Биљана Ракић, из реда српског народа, чланица СДС-а и они заједно раде конкретне ствари у корист својих суграђана. Ситуација није тако позитивна у другим местима у БиХ, али у Сребреници они су снаге концентрисали на будућност, просперитет и економски развој. Веома је важно што је премијер Вучић, после посете у јулу, такође био и 11. новембра на инвестиционо-развојној конференцији у Сребреници. Донација Србије је одличан показатељ конкретних интереса Србије да допринесе бољем животу у Сребреници. Какав је данас значај Дејтонског споразума и како видите чињеницу да се он упорно различито тумачи? Чак је и оригинални документ изгубљен. - Сви знају садржај текста потписаног у Паризу 14. децембра 1995. године. Устав БиХ је саставни део Дејтонског споразума. Важно је нагласити да се он, као и други демократски устави, може променити амандманима уз преговоре и пуно политичке воље. Још 2006. године био је покушај да се промени Устав, да се уместо трочланог председништва бира један председник, али је нажалост та иницијатива пропала. Устав гарантује Републику Српску, Федерацију БиХ и Брчко дистрикт као сталне категорије у БиХ. Нико не прети Републици Српској нити јој може претити. Исто важи и за Федерацију БиХ и Брчко дистрикт. Наравно, на путу ка ЕУ Устав ће се мењати. Примера ради, Бугарска је, кажу, на свом путу придруживања ЕУ, мењала свој устав више од 80 пута. Наредне године очекују се пресуде Младићу и Караџићу. Очекујете ли било какве негативне последице у БиХ? - Не желим спекулисати какве ће бити пресуде. Јасно је да 20 и више година после рата треба да постоји правда за све жртве у БиХ. Сматрам да је изузетно важно што ће тужилац Брамерц са својим колегама завршити и те случајеве. Мислим да реакције неће бити од великог значаја. - Мисија ОЕБС-а је веома активна широм БиХ. Посебно нам је важно што сада имамо десет канцеларија и што блиско сарађујемо са локалним заједницама. Нажалост, у јавности се пречесто се види само комуникација са политичарима и у већим градовима, али је рад Мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини посебно активан и успешан на локалном нивоу. На пример, ја сам скоро посетио Основну школу у Босанском Грахову које се налази недалеко од наше теренске канцеларије у Дрвару. Босанско Грахово је било готово уништено у сукобима током рата и заједница се тешко опорављала у годинама након рата. Ипак живот у Грахову се наставља, деца уче, иду сваки дан у школу. И у заиста тешким условима, деца и родитељи имају наду у бољу будућност. Проблем је што такве заједнице као што је, на пример, Босанско Грахово не уживају довољно пажње међународне заједнице ни високих политичких лидера. Локални политичари свакако воде рачуна о својим заједницама, али оне захтевају више пажње свих нас.Можемо помоћи својим искуством и стручношћу, којима Мисија ОЕБС-а заиста располаже на свим нивоима. Све политике су локалне - од борбе против насилног екстремизма до људских права - каже амбасадор Џонатан Мур.
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube