Најновије

ИСПОВЕСТ: Био сам бот, а да то нисам ни знао

Знали смо кад ко гостује на некој телевизијској станици или има интервју у неком од медија, а често смо имали задатак и да нападамо коментарима одређене политичке активности противничке стране, прича бивши бот.
Ботовањем до лаке зараде (Фото. pixabay)

Ботовањем до лаке зараде (Фото. pixabay)

„Био сам бот а то нисам ни знао. Једна странка ме је својевремено ангажовала да пишем коментаре и лајкујем одређене странице на Фејсбуку и Твитеру и за то сам добијао неку ситну лову. Мени је то био 'лаганица' посао од куће, а кинта добродошла као додатак за џепарац“, прича за Спутњик младић чији идентитет ова агенција није желела да открије, а који је би, ако би се једног дана тако нешто појавило као званично занимање, у своју радну биографију могао да напише да се бавио и — ботовањем.

Уместо памфлета ботови

О боту и ботовању шира јавност у Србији је чула после препуцавања политичких странака. Саговорник Спутњика објашњава да овај феномен користе готово све политичке странке и истиче да је распрострањен како би се промовисале политичке идеје и страначке личности. „Странке ботовање користе као део пропаганде. Све је добро оранизовано јер се добија задатак шта тачно треба да се ради. Да ли треба да промовише, уништи или исмеје одређену идеју, личност, са утиском да је у питању мишљење обичног грађанина. Знали смо кад ко гостује на некој телевизијској станици или има интервју у неком од медија. Често смо имали задатак и да нападамо коментарима одређене политичке активности противничке стране“ објашњава он уз коментар да и дан данас, с времена на време, ако је, како каже, добар хонорар у питању зна да „заботује.“ Вук Васић, шеф развојног центра за информационе технологије Универзитета „Метрополитен“ из Београда објашњава шта је у ствари бот и ботовање. „Ботовање је термин који се користи у информационим технологијама и за симулацију корисника рачунарским програмом или неким скриптама. То значи да ми симулирамо оно што ради прави корисник преко рачунара. Рецимо, ако је у питању неки веб-сајт и он има неко гласање, а ми желимо да, рецимо, 400 пута гласамо за некога или за нешто, односно за предвиђено, онда ми радимо следеће: направимо свог бота (изведено од речи робот), који ће изаћи на тај сајт, и гласати 400 пута уместо правог корисника“, каже Васић, објашњавајући да је ту заправо реч о компјутерском програму, односно апликацији која излази на веб-сајту, мења сесије, то јест, симулира да сваки пут приликом гласања или коментарисања изгледа као да коментар / гласање долази преко неког другог рачунара. „При том, они (људи који тиме руководе) обављају регистрацију као да је у питању 'нормалан' корисник, дакле региструју се на сајт и затим гласају или коментаришу“, прича он.

Ботовање на ивици закона

Да ли је то легално или не, Васић говори да у Србији не постоје неки сегмент закона који то забрањује. „Али, етички гледано, није легално. Ако причамо о Фејсбуку и лајковању, могуће је направити бот мрежу. Фактички се краду Фејсбук налози, стављају се у мрежу ботова и онда се рачунар логује на једн по један налог и лајкује одређене странице, било да је у питању нека политичка странка или нешто друго. Мета ботова може да буде било ко. На Фејсбуку може да се активира апликација која сама активира налог, оставља одређени коментар и комуницира са другим људима. Питање је само у којој се мери то користи и у које сврхе“, каже он. Васић додаје и да је обично једна особа прави бот, али додаје и да постоје и веће групе које то раде у већем обиму. „Генерално за простије ботове као што је лајковање на Фејсбуку и Твитеру довољна је једна особа. После прављења таквог бота та особа више нема ништа са тим, све је препуштено рачунару. Често се функционише и на основу неког вируса који зарази више рачунара, који после тога шаљу то налогу на Фејсбуку. Бот прикупи информације о свим налозима, значи од различитих инфицираних рачунара и после тога се лајкују странице са тих налога“, наводи он. Васић каже да, с друге стране, медијски сајтови обично немају никакву регистрацију и зато је могуће да коментаришете и без хаковања. „Довољно је да само тај један бот изађе на сајт и да коментарише и лајкује, али у случају Фејсбук лајковања има и елемента хаковања“, објашњава он. Ботовање се појавило од како су се појавили и компјутерски вируси. Првобитно се ботовање користило за решавање тешких математичких операција, а користиле су га и владе неких држава да би решавали своје проблеме: Другим речима, ствар је проста — зарази се више рачунара и онда они, рачунари који су уједно и ботови, решавају проблеме за њих, било да је у питање математички проблем или нешто друго. Васић у контексту ботовања наводи и податак да, према неким истраживањима које су недавно радили о коришћењу интернета на мобилним телефонима, проценат популације старости од 18 до 25 година, њих 78 одсто користи интернет на телефону док је међу онима који имају од 24 до 35 година тај проценат око 60 одсто.
Прочитајте још:
Извор: Спутњик
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube