Најновије

Коме се наноси већа штета - српској или хрватској привреди?

Хрватска рампа на граничном прелазу Батровци-Бајаково подједнако погађа и српске и хрватске привреднике. Најмање 150 предузећа из Хрватске своју робу продаје и на нашем тржишту, а исто толико наших фирми извози у ову суседну земљу. Међу њима је и више од 20 предузећа која послују у Србији, а чији су власници најпознатији хрватски бизнисмени. Сваки дан блокаде граница и једној и другој привреди односи, по грубој процени, најмање по милион евра.
Коме се наноси већа штета? (Фото: freedigitialphotos.net/Kittisak)

Коме се наноси већа штета? (Фото: freedigitialphotos.net/Kittisak)

У небраном грожђу су, између осталих, "Дијамант", "Нексе бетон" и "Атлантик група", чији су власници Хрвати, а послују у Србији. Зрењанинска фабрика уља, у власништву "Агрокора" Ивице Тодорића друга је фирма на списку највећих извозника у Хрватску. "Нексе бетон", Ивана Ерговића, осми је на списку фирми које увозе највише робе из комшилука. Ова фирма се доводила у везу и са кћерком бившег хрватског председника Стјепана Месића. Наводно је имала удео у власништву. - Трпимо велику и ненадокнадиву штету због проблема са затвореним граничним прелазима са Републиком Србијом - каже Силвија Томљановић из "Нексе групе". - Због тога смо већ контактирали са надлежнима у Хрватској с апелом за хитно решавање овог проблема. Осим знатне финансијске штете због губитка прихода и повећаних трошкова, ту је и ризик због немогућности испуњавања уговорених рокова испоруке, али и осигурања потребних репроматеријала и сировина за редовно пословање наших фабрика у Србији и Хрватској. У овом тренутку, испорука све робе је отежана, односно онемогућена. Међу првих 15 увозника је и "Атлантик група" Емила Тедеског. Он у Србији продаје "цедевиту", "аргету", "кокту"... Зато и не чуди апел бизнисмена из комшилука да се омогући проток робе, јер упозоравају да би српски контраудар био прејак ударац за хрватску економију. Само чувени "Краш" годишње на наше тржиште пласира 2.000 тона слаткиша. Губитке лагано обрачунавају и српске компаније које су оријентисане и на хрватско тржиште. Таква је ситуација у "Викторија ојлу", који је први не листи извозника. - Затварање граница нам представља проблем, због компликовања испоруке наших производа купцима у Европи - објашњава Никола Вујачић, директор операција "Викторија групе". - Свакако смо активни и на хрватском тржишту и као купац и као продавац, па то ствара додатне проблеме, али је тешко у овом тренутку проценити материјалну штету. Предраг Бјелић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да би Србија требало да се жали органима ЕУ који морају извршити притисак да њихова чланица поштује потписане спољнотрговинске споразуме. Ако ЕУ то не учини, онда Србија може предузети контрамере које могу водити ограниченој примени ССП или, у крајној линији, његовој суспезији и раскидању: - Србија је у зони слободне трговине са ЕУ, јер има потписан ССП који је важећи и осигурава слободно кретање робе и услуга између потписница. Граница Србије и Хрватске је и граница са ЕУ. У случају међународне трговине, Србија се мора жалити органима ЕУ, а не Хрватске, јер су границе царинске територије ЕУ под контролом ЕУ институција у Бриселу у склопу заједничке спољнотрговинске политике Уније. Бјелић напомиње да земље могу зарад очувања своје безбедности затворити границу: - По правилима Светске трговинске организације, земља мора поседовати научне доказе да јој прети опасност од неке болести и најезде која може угрозити здравље становника, животиња и биљака на својој територији. Али, то мора бити транспарентно, јер било које друго затварање границе или чак успоравање граничних процедура сматра се увођењем администативних баријера трговини. Србија, нажалост, још није чланица СТО. Након што је Хрватска затворила своје границе за сву робу пореклом из Србије, спомиње се могућност увођења контрамера у смислу затварања српских граница за хрватску робу и уздржавање од куповине хрватских производа. На питање како коментаришу отежан транспорт робе у оба смера између Србије и Хрватске и како да се грађани у оваквој ситуацији поставе, у потрошачким организацијама кажу да је "сваки коментар на новонастало стање излишан". - У оваквој ситуацији трпимо сви, и потрошачи и трговци и транспортне компаније и држава - напомиње Вера Вида, председница Центра потрошача Србије ЦЕПС. - Без обзира на то што у Србији има више фирми из Хрватске него српских на тамошњем тржишту, то ни за једну економију није добро, посебно за нашу која се бори свим силама да промени ситуацију набоље. Како каже Вида, коначну реч ће у овом случају дати држава, а сходно томе и већина потрошача ће се опредељивати да ли ће куповати или не хрватске производе. Горан Паповић из Национална организација потрошача Србије НОПС, поводом проблема са протоком робе на српско-хрватској граници, каже да "не желе да направе ниједан потез који би подсећао на деведесете". У плану је анкета, НОПС жели да пита грађане и потрошаче: "Да ли бисте као контрамеру подржали уздржавање од куповине робе пореклом из Хрватске"? Паповић додаје да НОПС не жели да се меша у политику, али политика се бави њима. Са друге стране, Привредна комора Србије позвала је привреднике којима је нанета штета једностраним затварањем граничних прелаза, да се јаве, ради подршке и ефикаснијег решавања насталих проблема. Због утврђивања тачног износа штете, траже податке о роби која је блокирана на граници, њеном року трајања, уговорним казнама за кашњење приликом испорука. Занима их и колико шпедитере кошта стајање возила, колико је уговорених послова одложено или изгубљено, колики су губици на путаринама због застоја или одлуке да се заобиђу српске саобраћајнице, као и колики ће износ морати да плате осигуравајуће компаније на терете који су на тај начин обезбеђени.
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube