Правда

Ова иницијатива први пут је изнесена пре неколико година, а српски представници објашњавају да ће је поново активирати, јер је њихов положај све тежи. Према речима Миле Марчете, посланика у Парламенту ФБиХ, Срби повратници траже посебан статус унутар Федерације БиХ, јер тренутно нису конститутиван народ у овом ентитету. - То може бити једна врста кантона или посебне организације, која би, као целина, била под кровом Федерације БиХ. Сматрамо да би требало формирати савез општина, а ако некоме боде очи да се то зове савез српских општина, та одредница може бити замењена. У том савезу били би Дрвар, Гламоч, Грахово, а није спорно да буде и нека мултиетничка општина, као што је Кључ и слично. Морамо имати неки ауторитет, законске и уставне норме које би нам гарантовале конститутивност и вратиле осећај да смо део овог друштва - рекао је Марчета. Он је оценио да је стање посебно критично у Ливањском кантону, те да Срби тренутно ништа не могу да учине, јер их готово нема у званичним институцијама, а и они који имају функције у тим структурама нису легитимно изабрани од српског народа. - Потпредседник ФБиХ Милан Дуновић, наводно из реда српског народа, није до сада остварио контакт ни с једним српским послаником у ФБиХ. Недавно је био с Младеном Иванићем у Мостару и тамо глумио заинтересованост за права Срба у том граду, а не зна ништа о свакодневном животу Срба у ФБиХ - истакао је Марчета. Положај Срба у Мостару, али и целом Херцеговачко-неретванском кантону, посебно је споран, а српски представници истичу да у уставу овог кантона уопште нису поменути. За разлику од Устава РС, којим је гарантован потпуни демократски принцип у свим институцијама, јер постоје механизми који омогућују представницима Бошњака и Хрвата да утичу на одлуке и остварују своје политичке циљеве кроз институције, у ФБиХ постоје бројни проблеми. - У Федерацији БиХ је такво стање да је српски народ, што се види на примеру средина као што су Мостар, Сарајево и друге, на нивоу статистичке грешке. Политичка клима је заснована на етничком чишћењу српског становништва у ФБиХ и немогућности утицаја кроз политичке процесе - рекао је Сташа Кошарац, шеф Клуба СНСД-а у Парламенту БиХ. Он је посебно нагласио да, што се тиче питања Мостара, Устав Херцеговачко-неретванског кантона не препознаје Србе као конститутиван народ, што усложњава питање српског националног интереса. - Неопходно је обезбедити демократски принцип да Срби буду равноправни с друга два народа. Тренутно је позитивно то што постоји јединствен српски глас из Мостара, јер су се удружења, странке и црква интегрисали и поручили да је неопходно да се кроз измене изборног законодавства и статута, чује став српског народа из Мостара - истакао је Кошарац. У Координационом одбору Удружења Срба у Мостару огорчени су због дискриминаторских одредби кантоналног устава. Они тврде да их нико не пита ништа у вези с политичким питањима. - Одредбе су дискриминаторске и неуставне. Срби овде не постоје као народ, нема српских институција, ни организација. Ми морамо бити укључени у разговоре о уређењу града Мостара, а не да то остане само хрватско-бошњачко питање, јер ће наша агонија у том случају само бити настављена - сматрају у овом удружењу.