Најновије

ОНИ ВУКУ МНОГЕ КОНЦЕ: Најмоћнија организација у Америци о којој не знате ништа

САД - Када се амерички председик Барак Обама расплакао на конференцији говорећи о контроли оружја, његове сузе потекле су једнако од фрустрације и туге.
Чак ни председник САД не може да заустави најснажнији лоби (Фото: Јутјуб)

Чак ни председник САД не може да заустави најснажнији лоби (Фото: Јутјуб)

Упркос учесталим масовним пуцњавама, Обама се и даље безуспешно бори да реформише законе о поседовању оружја. Организација која се често окривљује за такве исходе је Национална стрељачка асоцијација (НРА), лобистичка група са веома значајним ресурсима и високоефикасним локалним базама. Четворо стручњака у разговору за Би-Би-Си су открили на који начин је НРА постала толико моћна. НРА је основана 1871. године након Грађанског рата. Током прве половине 20. века била је позната као стрељачка организација, дом за ловце и колекционаре. Почела је да буде више политички активна када је убијен Џон Кенеди, а касније је убиством Мартина Лутера Кинга и Бобија Кенедија прерасла у прави политички покрет - описује Вејн Касидеј, иначе извршни потпредседник НРА у пензији. Морали су да се политички ангажују, прича Касидеј, јер је законодавство постало строжије, а 1968. године је донет Акт о контроли оружја према којем је захтевано поседовање више лиценци. - Неколико директора није било задовољно што је већина одбора кренула за оним што смо сматрали политичком претњом. Онда смо 1977. имали револт у Синсинатију. Иступили смо са сопственим програмом, нашим предлозима на поду годишњег састанка. Отпустили смо тадашњег председника и кренулу у суштину ствари политичког деловања и - успели смо. Да, многи од нас ће рећи како смо тада постали политичка организација - додаје. Данас, НРА је водећи "васпитач" младих стрелаца и едукатор заштите у лову са огромним политичким утицајем. - Велика предност су наше локалне организације: Калифирнијска асоцијација пушака и пиштоља, Удружење пушака, Лига активних власника пиштоља и тако кроз свих 50 држава - напомиње. Они финансијски помажу изборне кандидате на локалним, државним и федералним нивоима. - Оценујемо кандидате за локалне и државне канцеларије на основу тога какво становиште имају о контроли оружја, а потом их пратимо их кроз послове одборника, градоначелника, гувернера, све до Конгреса. Већину нашег новца поторшимо да придобијемо бираче. Ако упитате било ког сенатора “Како вам је НРА помогла” и рећи ће вам да смо придобили бираче у његовом дистрикту или држави - поручује. - Други амандман гласи: Добро регулсиана милиција, која је неопоходна за безбедност државе и право народа да држи и носи оружје не сме бити повређено. То у преводу значи, ако савезна влада не наоружа милицију, људи могу сами - каже Карл Богс, професор права на Универзитету “Роџер Вилијамс” на Роуд Ајланду. Он напомиње да сиу само три случаја у вези са Другим амандманом стигла до америчког Врховног суда. Сви су сматрали да се он односи на наоружавање милиције и да је у питању колективно, а не индивидуално право. - НРА је спровела заједничку кампању како би то променила. Они су захтевали да Други амандман гарантује индивидуално право на ношење оружја. Добили су рат 2008. године у случају “Колумбија против Хелера” када је Врховни суд одлучио да се Други амандман по први пут односи на индивидуалце - испричао је Богс. Такав поглед постао је укорењен у модерном конзервативном покрету, самим тим и међу Републиканском партијом. - Око 80-90 одсто Американаца фаворизује строжије контроле оружја. Међутим, ониих један или два процента који неће гласати за кандидата који жели да пооштри правила у ствари контролишу ситуацију - додаје Богс. - Најбољи начин да се разуме невероватан успех НРА јесте да се погледа уназад. Када говоримо о оружју, ми уједно говоримо и о нечему другом. Оружје има сиболику. За милионе Американаца пиштољ је симбол позитивних, традиционалних вредности слободе и независности. Када влада, која не уме да заштити своје грађане, жели да ограничи ношење оружја оним грађанима који никад своје пиштоље нису погрешно употребили, то ствара страх - каже Ричард Фелдман, председник Самосталног удружења власника ватреног оружја и некадашњи регионални политички директор испред НРА. НРА није ту да одреди исход изборне трке када се гласови ломе на 40/60 одсто. Међутим, када је 45/55 тада питање контроле оружја и те како може да превлада. - Неколико група у овој земљи могу да стигну до 10.000 или 20.000 људи у поједином региону и свака особа представља више од једног гласа. И онда на састанку кажу конгресмену: “Види, овде имам два писма. Једно ћемо послати 15.000 наших чланова са правилима за гласање уколико кажете да стојите уз НРА. Ово друго је, па, супротно од тога” - каже Фелдман. Када је предсеник Бил Клинтон 1994. године покушао да уведе забрану поседовања пушака, постављено је питање: “Због чега вам је неопходно ово оружје?” - Па, мој одговор је да ми никада раније није било потребно, али ако влада мисли да не треба да будем у стању да поседујем пушку, онда претпостављам да ћу желети и отићи ћу и купити 15 пушака пре увођења забране. Сваки пут када предсеник или Конгерс одлуче да ограниче неке одредбе око ватреног оружја ствара се паника и креће се у куповину. Обама је одговоран за више куповине оружја у Америци него било који други председник у иторији - поручује. - НРА је веома ефикасна у ономе што ја називам “антимедији”. НРА је прва група за који знам да је отишла на интернет и брошуре почела да шаље путем мејла. Више људи чита о култури оружја на форумима него што чита “Њујорк тајмс”. А и сама НРА штампа три магазина која шаље различитим субгрупама; једној стриктно политичкој, другој ловцима, а треће рекреативцима који само воле да пуцају. Имају отприлике пет милиона чланова који примају њихове магазине - каже професор Брајан Анс Патрик, стручњак за америчку контролу оружја и предавач о пропаганди и комуникацијама. Он објашњава да даље потоји још подгрупа: пуцачи у мете, жене и оружје, групе права гејева и оружја, па и орзанизација Јевреји за очување држања оружја чији је мото некада био “За сваког Јевреја, двадесетдвојка” (Фор еверy Јеw, а 22). - Постојала је и “Ја сам НРА” кампања. Приказивали би пријатне људе на билбордима: жене полицијске официре, ловочуваре, професионалце... и све друго како би игру преокренули у своју корист и против “Њујорк тајмса” који је против културе оружја. Али, “Њујорк тајмс” им је чак и помогао да оснаже. Ако погледамо насловне стране елитних новина у последњих 10 година, свака насловница која у негативном светлу представља НРА би удружењу у ствари доносила више чланова - прича Патрик. Томе име више разлога, напомиње Патрик, а један је да је култура оружја постала нешто као класичан друштвени покрет. - Друштвени покрети се организују око неког идентитета. Уколико су у неком конфликту, настале последице тога јесу солидарност. Тако је култура оружја прерасла из гомиле ловаца на патке у масовни покрет - закључује Патрик.

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА