Правда

У Хрватској толеришу владу у којој су изабрана и двојица прононсираних неофашиста. Онда је један од њих смењен, али тек када се утврдило да је прекршио законе у вези са пребивалиштем и још понечем. А правио је спискове „издајника“, упркос чињеници да је Хрватска наводно правна држава која је неколико пута од 1995. проглашавала амнестије. Притом, колико се сећам, онај ко је противуставно укидао народна права, па још се оглушио о референдум о независности Хрватске у две трећине његовог садржаја – тада је одлучено и о уласку независне Хрватске у савез са другим југословенским републикама (што је касније власт ХДЗ-а забранила, противино на референдуму израженој вољи грађана!), као и о културној аутономији за Србе – која не постоји. Дакле, издајници су можда пре они који данас у Хрватској траже издајнике. И то није све, јер тек што се стишала бура око јавног, профашистичког напада на српску цркву од стране једног водитеља локане телевизије у Загребу, иста је емитовала снимак са једног скупа у Сједињеним Државама на коме је присуствовао епископ Загребачко-љубљански Порфирије. Дакле пре више година епископ Порфирије присуствовао је у Сједињеним Државама скупу на коме су окупљљени српски исељеници, односно део њих запевали војводи Момчилу Ђујућу. Епископ се сада, после толико година, обратио јавности, рекао ваљда свакоме познату истину да није утицао на то шта ће неко од окупљених запевати и изразио жаљење… Због чега? Према комунистичким хрватском властима четничких жртава на простору данашње Хрватске било је бар 460 пута мање него српских жртава хрватских усташа према истим статистикама. Па и у том, великом али у односу на овај други ипак симболичном броју, Срби су чинили удео од више од 60%. Па и те жртве нису све пале од далматинских четника под командом Момчила Ђујућа. На једном сличном, али много опаснијем скупу настао је ХДЗ и са њим модерна Хрватска… И ником ништа. Када је пре нешто више од годину дана написао један чланак о непоштовању воље народа изражене на референдуму из 1991. професор Дејан Јовић најурен је из Јосиповићевог кабинета… Али кад смо код злочина војводе Ђујића. Сви четници Хрватске убили су мање људи него браниоци и „бранитељи“ демилитаризоване енклаве Сребреница под командом Насера Орића. Хашки трибунал му је судио срамотно, бесмислено и ослобоио га. Сада му суди карикатурално и наметнуто правосуђе у Сарајеву. Испред суднице су га дочекале „Мајке енклава Сребренице и Жепе“. Да га цене зато што их је бранио, питале би га где је био јула 1995. и зашто није показао храброст када су им страдали синови, браћа, очеви… Мало већу од оне када је заробљеном судији Србину копао очи ножем… Да ли га, заправо, цене због онога због чега му се суди?! То што јавност подржава Орића можда може да се некако правда, али Федерација Босне и Херцеговине именовала га је за саветника Министра бранитеља… Европски… Да ли је то помирење за које се наводно сви залажу? У недељи када су обновљени преговори у Бриселу између Београда и Приштине, Албанци нису укорени зато што крше међуанродне споразуме, прогоне Србе, не оснивају суд за ратне злочине, нису у стању да воде парламентарну демократију… Од Србије се, међутим, тражи да поштује одлуке „уставног суда“ државне наказе „Репубљик Косова“. Дакле тамо где је Србија попустила, одрекла се свега без накнаде, све је уреду… Србија као међународно призната држава нема устава… А тамо где неки сасвим празан уступак треба да учини албанска страна, пресудиће лажни суд и група екстремиста који у парламенту бацају сузавац… Нико из Брисела се не брине што Мило Ђукановић показује манире који више личе на тековине севернокорејске, него политичке праксе Евроспке уније. Српски народ у Црној Гори се потпуно посветио борби за демократизацију несрећне земље, али помоћ из Брисела изостаје… Само када би Србима дали пуна права осталих народа и равноправност са Црногорцима, нестало би недеморкатског режима.. Али, очигледно је да у Берлину и Лондону имају неки проблем са народом који им, за разлику од неких њихових балканских савезника – упркос бомбардовању и санкцијама – никада није послао нити једног терористу. И још да додам да је пре три дана власт у Београду, противно Уставу и законима, одлучила да Краљевски двор у Београду не врати Карађорђевићима. Треба им Двор у који већ годинама не улажу довољно новца. Из Белог двора су, први пут после рата, склоњене слике и то зато што је, због неплаћених рачуна, тамо хладније него напољу… Таква недеља је иза нас – „европска“…

Прочитајте још:

• Од усташког логора до „Агрокора“
• Није ми јасна Вучићева љубав према Ангели Меркел, Тонију Блеру и Мајклу Кирбију!
• Кошаре 30.09.1998. године

Извор: napredniklub.org (Текст објављен у подгоричком листу Дан)