Правда

Жарко Лаушевић је у родном Цетињу посетио цимера из затворске ћелије Николу Калуђеровића. Овај времешни Цетињанин није могао да савлада емоције и расплакао се кад смо га питали какав је био његов сусрет са Жарком. - Био је код мене кући, вала смо се исплакали ко мала деца. Најнормалније се понаша мој Жаре, али је мало изгубио лепоту. Лепо он изгледа и сад, али није као некад. Али ко га није знао ко момка, тај не зна ни шта је невероватна мушка лепота. А шта смо причали, не могу вам рећи јер је то наша ствар. Одрастао је ту поред мене на Цетињу и трагедија га је довела код мене у затвор. Откад је у Америци, чујемо се стално, а кад сам га сада угледао, као да ме је сунце обасјало као никад откад сам изгубио сина – каже Никола, којег медији описују као најпознатијег црногорског осветника (био је у затвору због убиства које је починио светећи сина). Жарко Лаушевић се трудио да његова посета домовини буде неприметна и тиха због страха од крвне освете. Он се током боравка у Црној Гори сусрео са најужом фамилијом и пријатељима, а посетио је и очев гроб, и то први пут од сахране 1997. године. Како сазнајемо, најдуже се задржао поред мајчине постеље. - Жаркова мајка је тешко болесна и непокретна, због ње је највише и дошао у Црну Гору. Поред мајчине постеље је седео и јецао, свестан да је можда види последњи пут. Он и његов брат Бранимир брину о мајци тако што плаћају две жене које су даноноћно поред ње. То их кошта 1.000 евра месечно – каже за “Блиц” један од Жаркових рођака. Лаушевић је прекјуче допутовао у Београд, где највише времена проводи са пријатељима које није видео годинама. Жарко је после два дана напустио Црну Гору и дошао у Београд због страха од освете породица двојице Подгоричана које је усмртио 1993. године. То нам је потврдио Жарков пријатељ и колега Ирфан Менсур. - Такав страх је реалан и крајње оправдан, поготово у традиционалном црногорском друштву. Али тај страх је код њега далеко мањи од патње и самопрекора – каже Ирфан. Вукота Јашовић, ујак Радована Вучинића, којег је Лаушевић убио пре 21 годину, није крио револт због Жарковог доласка. Он без устезања за “Блиц” каже да се неће смирити “док крв не падне”. - Држим се закона Леке Дукађинија, који каже “зуб за зуб, крв за крв” и нећу се смирити док Лаушевића не видим мртвог. Он је затро кућу мојој сестри, а ни њему неће бити боље, ја вам кажем. Кажу да му је довољна казна крст који носи и изгнанство. Е, није. Биће му горе. Крви ћу му се напити – рекао је Јашовић. Извор: Блиц