Све је почело још 1998, покушајем да се направи листа земаља чије пореско законодавство није одговарало правилима фер такмичења – организација индустријских земаља ОЕЦД је тако почела борбу против пореских оаза. Одмах су се узјогуниле чланице ОЕЦД Швајцарска, Аустрија, Белгија и Луксембург. Те државе су сматрале да је угрожена банкарска тајна, али су - након што су захтеви мало ублажени – ипак донекле попустиле.
Када су 2005. донете Европске смернице о опорезивању камата, те четири земље су се поново побуниле јер нису хтеле да шаљу податке о својим клијентима државама из којих ови потичу. Уместо трансфера података, нађено је алтернативно решење – увођење изворног пореза на капиталну добит. Али, трансфери података нису учињени транспарентнијим.
Притисак после финансијске кризе
Тек после међународне финансијске кризе у јануару 2009. је настала нова динамика у натезању око заједничких правила у борби против утаје пореза. Јавним касама је био потребан додатан новац, јер су биле оптерећене трошковима спасавања банака. Због претње да ће бити формирана нова „црна листа“ некооперативних земаља, европске државе које су на гласу као пореске оазе, попут Лихтенштајна, Андоре или Монака, решиле су да мало ублаже одредбе о банкарској тајни.
29. октобра 2014, 51 држава ја практично укинула банкарску тајну. Оне су потписале споразум који се темељи на стандардима ОЕЦД. Још сто земаља је поздравило нове мере, мада није потписало споразум. У потписнике спадају и важни финансијски центри попут Швајцарске, Лихтенштајн и Сингапур, као и различита острва Карипског архипелага и Ламанша која су увек пружала гостопримство офшор-компанијама.
Панама и САД не учествују
Ни Панама ни САД нису прихватиле стандарде ОЕЦД. „Панама је у почетку била спремна да учествује“, цитира Шпигел онлајн Маркуса Мајнцера, пореског експерта мреже Такс џастис нетворк. „Али, предомислили су се када су видели да САД неће да потпишу. Американци додуше оштро поступају против утаје пореза, која им наноси велику штету“, пише даље Шпигел онлајн. Али, и у америчким савезним државама Делаверу и Невади многе офшор-компаније имају своја седишта.
Потписници споразуме се обавезују да ће се међусобно информисати о рачунима које приватна лица имају у иностранству. Аутоматска размена података би пореским властима требало да олакша контролу одлива новца у иностранство и борбу против „пореских бегунаца“.
Размена података и информација
Банке и друге финансијске установе убудуће морају да у својој земљи пријаве информације о каматама, дивидендама, стању на рачунима и добити од продаје финансијског иметка – када је реч о особама које живе у иностранству.
Споразум регулише и права и обавезе у случају да из неке друге земље стигне упит – а одговор на тај упит више не може да се избегава позивањем на чињеницу да се информације налазе у поседу неке банке. Ново правило се односи на рачуне отворене од јануара 2016. Од септембра 2017, државе ће моћи да међусобно размењују одговарајуће податке.
Затварање пореских рупа
У међувремену је активиран и акциони план водећих индустријских нација о затварању рупа у пореским одредбама за међународне концерне. Средином јануара, представници више од 30 држава су потписали први детаљни споразум о том питању. Према том споразуму, међународно активна предузећа би требало да подносе извештаје о пословању и стеченој добити. Циљ је да се концерни у свим земљама примерено опорезују. И овај концепт је разрадила ОЕЦД.
ОЕЦД је то назвала каменом међашем у спровођењу такозване иницијатива БЕПС. Реч је о борби против распоређивања добити предузећа на мање фирме смештене у иностранство. Тако је, на пример, интернет-концерну Гугл успело да се ослободи плаћања пореза на комплетну добит, јер је одговарајућа права пренео на мање фирме које је сместио на Бермудска острва, у Ирску и Холандију.
На самиту Г20 у Анталији, донет је и акциони план против такве праксе. Ради се о тачки 13 плана БЕПС од 15 тачака. Тражене извештаје о појединим земљама би требало да пишу кровне фирме у земљи у којој се налази њихово главно седиште. Извештај се тада шаље пореским властима – мада није предвиђено и да се објави. Но, те извештаје морају да подносе само предузећа која имају своје фирме у иностранству и чији је обрт већи од 750 милиона евра. Стручњаци сматрају да у Немачкој има око хиљаду таквих фирми.
Од лета 2015. важи и 4. смерница Европске уније о прању новца, која би требало да отежа финансирање тероризма и послове „на црно“. За то је потребно имати прецизне и актуелне податке о особама које поседују банковне рачуне. Да би се смањио ризик од прања новца, Немачко министарство финансија проверава и могућност ограничавања плаћања готовином – што је тема о којој се у Немачкој жестоко дискутује, пре свега због битног смањивања заштите података о личности.Све је почело још 1998, покушајем да се направи листа земаља чије пореско законодавство није одговарало правилима фер такмичења – организација индустријских земаља ОЕЦД је тако почела борбу против пореских оаза. Одмах су се узјогуниле чланице ОЕЦД Швајцарска, Аустрија, Белгија и Луксембург. Те државе су сматрале да је угрожена банкарска тајна, али су - након што су захтеви мало ублажени – ипак донекле попустиле.
Извор: Newsweek
