Најновије

УСПОН ДЕСНИЦЕ: Над Европом се надвио национализам

ЛОНДОН - Победа десничарског кандидата у првом кругу председничких избора у Аустрији поново је подигла забринутост због уздизања крајње деснице на европском континенту.

Десница јача широм Европе (Фото: Pixabay)

"Тријумф екстремне деснице", наслов је шпанског листа "Ел Пај". Британски "Гардијан" упозорио је на "превирања" која надолазе. Италијанска "Кореира дела сера" жали за победом "антиимигрантске крајње деснице", док немачки "Фракфуртер алгемајне цајтунг" позива традиционалне политичке партије "да се тргну".

Већина медија идентификовала је везу између победе Норберта Хофера и аустријског односа према европској мигрантској кризи.

- У Аустрији, европске владе виде одраз сопствене будућности. Друштвене тензије расту - објавио је један лист предвидевши успон европске крајње деснице.

Међутим, овај новинар није говорио о недељним изборима у Аустрији.

Питер Шварц, новинар листа "Тротскyист", написао је ове редове пре 16 година, у фебруару 2000. када је Партија слободе (ФПОе) први пут ушла у аустријски парламент.

У то време, партијски харизматични али контроверзни лидер Јерг Хајдер испровоцирао је домаћу и страну јавност величањем Хитлеровог Вафен СС-а, снажим антиимиграционим ставовима и евроскептичним погледима.

Новинарка Би-Би-Сија Катја Адлер у то је време живела у Бечу и извештавала са протеста против Хајдера који су окупљали десетине хиљада Аустријанаца. "Никад више!" узвикивали су демонстранти са главног трга, истог места где је Хитлер 1938. славио анексију Аустрије.

Европа је била згрожена укључивањем Партије слободе у парламент. По први пут у историји Европске уније, све остале чланице увеле су санкције једној од својих.

Дипломатске везе са Бечом су замрзнуте. Аустрија је одбачена. Онда. Али не и сада...

Европске обрве су подигнуте, али сем тога не реагује се много.

Аустрија тешко да је новитет ових дана. Екстремнодесничарске популистичке групације вичу антиимиграционе и евроскептичне пароле широм доброг дела Старог континента.

Чак добијају и признања бирачког тела у Италији, Немачкој, Данској, Шведској, Грчкој, Француској, Холандији...

Дакле, значи ли то да Европа клизи у крајњу десницу?

Доста тих политичких партија постојало је и уживало одређену популарност 2000. године - попут данске Народне партије, италијанске Северне лиге и француског Националног фронта.

Ипак, оно што се данас доста разликује јесте да су ултрадесничарски популистички ставови постали мејнстрим.

Тај, тренутни токсични шок за европску јавност - настао од тренутне мигранстке кризе и економске кризе из 2008. - довео је и до кризе читаве Уније.

Преиспитивање имиграције, интеграције, евра, ЕУ и естаблишмента, уз промовисање чврсте дозе националистичких осећања, сада је постало потпуно друштвено прихватљиво.

Незадовољство, цинизам и отворено одбацивање традиционалних политичких партија (као и пословне и банкарске елите), од којих су многе биле на власти у западној Европи на један или други начин још од Другог светског рата, постало је такође део свакодневне политике.

Тај, крајњи десничарски занос, тера бираче да или организују протесте или се окрену другим политичким уточиштима - европским популистима.

Ипак, варирају од крајње левице до крајње деснице...

Неонацистичка Златна зора у Грчкој не може бити стављена у исти политички кош као антиестаблишменстки УКИП који води кампању за излазак Британије из ЕУ.

Ипак, спајање свих ових странака као доказ раста деснице у Европи није посве тачно.

И даље не знамо да ли ће Хофер бити изабран за председника након другог круга гласања. Француски Национални фронт често се саплитао на последњој препреци у председничким и регионалним изборима.

Много тачније од упозорења да се "обрати пажња на марш деснице широм Евопе" било би оно да "многи Европљани запињу у месту и покушавају да пронађу глас решења и разума".

У Аустрији, први пут од Другог светског рата ниједна од две центристичке партије у тој земљи нису оствариле добре резултате, нити су доспеле у други круг председничке трке.

Данска влада ослања се на подршку националистичке Народне партије и при том има најоштрија правила имиграције у Европи.

Лидер националистичке партије Финске је министар спољних послова, а влади се придружио прошле године.

У Француској, десничари из Националног фронта освојили су скоро седам милиона гласова на регионалним изборима 2015. године - највише у историји партије.

Десничарска Јобик партија - трећа по снази у Мађарској - организује патроле “Мађарске гарде” у ромским насељима широм земље. Извор: Блиц/bbc.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА