Правда

Сматрам да се из тога највише може профитирати за властити живот, односно највише урадити за личну корист и корист читаве заједнице. Сваки човек би требало да живи угледајући се на Господа Христа, који позива људе да уважавају и воле једни друге. Људе с којима живимо треба да ценимо као личности, да их волимо, да се жртвујемо за њих - каже епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

Он позива на отварање ка Богу и ка другим људима јер је то решење за излазак из материјалне и моралне кризе, која је све присутнија у свету. Човек се, оцењује епископ, отуђио од Бога и од себе, те постао егоцентричан.

- Ми смо сада, нажалост, себични и заграђени собом и отуда се појављује то да желимо од другога отети, другога уништити... Потребно је развијати потенцијал добра, а он се развија када је човек са Богом и са другим људима. Онда стварно можемо постати добри и хумани и онда бисмо изашли из кризе - наводи он.

Епископ се осврнуо и на албанску голготу, кроз коју је српски народ прошао пре тачно 100 година, јер је то показатељ зашто је важно бити крштени православни хришћанин. Уједно, овај догађај је, по његовој оцени, и доказ да Срби увек успевају да васкрсну.

- Пре 100 година српска војска и српска држава су се изместили, изместили су се из Србије краљ и влада, прошли кроз албанску голготу и стигли на Крф. Сликовито гледано, то је одвајање душе од тела. Тело је Србија, а душа је оно што се исељава - краљ, влада, војска... То су слике смрти. Али они ће васкрснути, а то се не би догодило да се није радило о људима који верују у Христа и који имају веру у живот. То је њих оспособило да могу да васкрсну из такве смрти. То је доказ да су Србија и српски народ неуништиви - каже он.

На крају, епископ СПЦ сматра да је Србија, иако економски исцрпљена и изложена разним притисцима и неправдама, показала хуманост и бригу за мигранте. Ипак, каже да треба бити и помало обазрив.

Епископа Атанасија сматрају утемељивачем верске наставе у Београду, а он ипак, иако у последње време постоје тенденције у Србији да се умањи њена важност, сматра да ће веронаука опстати у школи:

- Веронаука ствара бољи карактер и способнију и одговорнију личност. Био би велики злочин ограничавати веронауку. Уместо тога, препоручујем да се унапређује квалитет веронауке, нека држава помогне да се она квалитетније предаје... Веронаука смета онима који је не познају и нису се упознали са ефектима њеног присуства. Али, свакако, верујем да ће се настава одржати. Извор: Курир