Из Букурешта и Софије такође инсистирају на томе да се овде побољшају права њихове мањине, а Румуни додатно траже и решавање "влашког питања" и сигурна места за своје представнике у парламенту.
Према информацијама, ове две земље једине су чланице ЕУ које су дале "тиху подршку" Загребу, чији су емисари недељама лобирали у европским престоницама, износећи аргументацију да Србија не треба да отвори поглавље о правосуђу и владавини права док не испуни три њихова услова: укине закон о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, не побољша положај хрватске мањине и у потпуности не испуни сарадњу с Хашким трибуналом.
Бугари и Румуни такође сада из фиока ваде своје старе захтеве, пре свих, да се повећа учешће њихових представника у свим органима државне управе у Србији.
Они су, за разлику од Хрвата, спремни на компромис - да у случају великог притиска најмоћнијих чланица ЕУ ипак гласају за отварање поглавља 23, али да се њихови захтеви уграде у прелазна мерила и испуне током процеса преговарања.
Из Београда поручују да ће Србија наставити да води добросуседску политику и да ће у билатералним разговорима покушати да реши сва отворена питања која има са комшијама. Извор: Вечерње новости
МИША ЂУРКОВИЋ: Шта после Лењина?
Пише: Миша Ђурковић
