Правда

Пише: Вјерица Радета Набројао му је Немања разлоге - корупционашке афере, Драгичина фондација, куће и станови, енормно богатство стечено у кратком периоду и неизоставна диплома до које је Николић дошао, а да ниједан испит није положио.

Немања се није збунио на Томино: "Како сте ви, Немања, данас?", али су Тому збунили Немањини аргументи. И Наташина констатација да је он највећа срамота за Србију. Ако је неко до јуче у то и сумњао, више нема сумњи.

И јесте брука, и јесте срамота да председник државе збуњен и бесан кукавички напусти састанак с представницима парламентарне странке. Састанак који је он заказао. Да сам јуче уместо Томислава Николића гледала председника неке друге државе, вероватно бих се с ужитком смејала. Овако, смејала сам се, али с горчином. Не због Томе. Због моје државе. Председник побегао као мали миш. Збунио је чак и плавокосу лепотицу поред себе. Збуњено је гледала у њега и остала још који секунд да седи иако је он устао и кренуо према излазу. Чак ни Станислава Пак, "мудра" саветница, није могла тако нешто да предвиди.

Није Тома непредвидив. Само нема манире државника. Нема ни храбрости да чује истину о себи. Има само много пара, које су од њега направиле тешког болесника. Оболелог од похлепе.

У кратком снимку од тридесетак секунди Николић је ломио прсте, презнојавао се и вероватно мислио да би му било боље да и није заказивао овај састанак, па макар и прекршио Устав. Ионако му не би било први пут.

Јадан Тома. Није знао ни да ли је пошао ни да ли је дошао. Побегао је главом без обзира. Из кабинета је и могао побећи, али од радикалских аргумената неће моћи. Извор: Курир