Најновије

НАРОДНА ВЕРОВАЊА НА ВИДОВДАН: Ево шта треба, а шта данас никако не би ваљало да радите!

Српска православа црква и верници данас славе Видовдан, један од најзначајних празника српског народа.

Илустрација (Фото: Public)

Видовдан је посебно занимљив зато што се преплићу историјске чињенице са нараодним обичајима и веровањима оличеним у развоју косовског мита упоредо са паганским култовима старог словенског божанства Вида.
За оне који не знају, Вид је сматран врховним божанством – “Богом над боговима” а сви други богови тек полубоговима.
Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра празником за очи, односно празником који “отвара очи”.
Бројни обичаји су везани за данашњи дан, а ми ћемо набројати само неке.
Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица. Тако девојке често призивају врховно божанство – светог Вида.
У неким крајевима Шумадије видовчица, трава сићушног прелепог светлоцрвеног цвета, брана је зором, пре сунца, а у другим крајевима с вечери. Обично то раде девојке –  удаваче и потапају је у воду, па се ујутру цела породица умива ради очног вида, да их преко године не би болеле очи.
На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне. 
Тог дана треба пробати и  зрело воће.
Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење.
У Шумадији и још неким крајевима био је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се “проветре ради мољаца”. Изношене су и тапије и облигације да би се разгледале и проветриле. Изношене су и кесе с новцем – да се види и изброји.
На Хомољским планинама се веровало да година може оманути ако на Видовдан нема облака, у Гружи да “птица кукавица која почиње на Младенце да кука за косовском погибијом, престаје да кука од Видовдана”, а у Шумадији да на “Видов дан, у глуво доба ноћи, све воде на Косову потеку црвене као крв”, а крвљу косовских јунака обојени су и косовски божури.
Тако је у околини Власенице био обичај да девојке, убравши видове траве, налију воде у лонац који су купиле без погађања, узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и једну тканину коју пребаце преко лонца и пред спавање прозборе: “Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га на сан”.
Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА