Ко је Зорана у Београду, а ко у Немачкој и Црној Гори?
- На свим тим местима сам иста особа. Разлика је само у томе што у Београду пишем и доста излазим. У Немачкој сам посвећена породици, нарочито мојој унуци Кyри и унуку Арику. Уживам да са њима проводим време и посматрам како брзо одрастају. У Црну Гору одлазим да би што више пливала у предивном Јадранском мору, шетала и удисала чист ваздух. Где год да сам, дружим се и са пријатељима који ту живе и ти наши сусрети су увек од непроцењиве вредности - рекла нам је Зорана.
Наведите један ваш "трен неизбежног"
- Било их је више, али онај који је обележио и променио мој живот је сусрет са мојим супругом, једне ноћи у Немачкој када је зауставио кола док сам са другарицом чекала превоз и одбацио нас кући. После недељу дана ми је понудио брак. Био је то заиста прави "трен неизбезног".
Ко је Ана када се завири у њену души, ко је Ана за друге ликове у роману, а ко је за вас?
- Ана може бити свако од нас. Када завиримо у било чију душу пронаћи ћемо рањиво и топло, док споља и за друге ликове намештамо маску иза које се кријемо. Ана је за мене само једна од многих девојака, жена, која покушава да се одржи на површини овог превртљивог хаоса у коме живимо
У роману помињете гатаре и људе који се баве енергијом и сличним стварима. Да ли мислите да људи у њима виде наду и сламку спаса?
- Код гатара се и иде када нам је лоше у ишчекивању да нас подигну, кажу нешто лепо, позитивно. То ,као да је постао саставни део живота и наравно да код њих тражимо сламку спаса, наду да ће нам бити боље. Познајем моћне људе који, док се не консултују са својим, тако званим саветодавцима (гатарама), не предузимају ништа - наводи она.
Да ли у животу морамо да доживимо нешто лоше да би могли поново да се родимо и сагледамо живот из другог угла?
- Како ко. Постоје особе које никада не науче лекцију или не желе, а има и оних који заиста размисле и поново се роде.
На самом крају романа главна јунакиња каже да јој "крв бије кроз вене и да воли." . Да ли је то смисао живота сваке жене?
- Смисао живота не само сваке жене , већ и сваког мушкарца је борба за опстанак. У тој борби која је у данашње време жестока, велика мотивација је кад волиш и када ти због вољене особе крв бије кроз вене а тело трепери. 
Извор:Правда/Марија Гојковић
