Најновије

АЦА ЛУКАС: Легија је ОК, а Шешељ је озбиљан лик за разлику од других!

Улемека сам добро познавао, не занима ме шта је урадио. Страдао сам само зато што сам му певао. Певач Аца Лукас дао је на хиљаде интервјуа у којима је без длаке на језику сецирао естрадни свет, укључујући и себе и своје пороке. Међутим, први пут је пристао да за Курир проговори као Александар Вуксановић, човек који страствено прати политичка дешавања, примећује лоповлук и неправде и има шта да каже Александру Вучићу, Млађану Динкићу, Војиславу Шешељу и осталим ликовима који му, не баш као свима нама, пролазе кроз живот. У интервјуу нам је открио и како је бежао од Чедомира Јовановића, зашто Зорица Брунцлик не може да буде министарка културе и откуд то да му је Милорад Улемек Легија ОК тип.

Аца Лукас (Фото: ЈуТјуб принтскрин)

- Од оних сам што воле све да знају, па пратим све што се дешава.
Познајете много политичара. Како вам се чини тај свет политике?
- Изгледа ми транзиционо. И даље хаотично. Треба нам бар 30 или 40 година да политика постане сервис свих људи. Сада је главна тема и естраднија је од естраде, што је потпуно бесмислено.
За естраду кажу да је џунгла, шта је наша политика онда?
- Џунгла на квадрат. Још горе је него на естради. Политичари нису лоши људи. Има ту и оних који нису квалитетни, има оних који не заслужују место на којем су, неки су покварени...
Где има више поштења - у политици или на естради?
- Та линија поштења је веома танка и зависи с које стране се гледа. Ствар је само у томе да ли ће неко своју функцију да искористи да нама побољша неке ствари или ће да украде за себе. Код нас онај који краде нема страха зато што нема закона. Немојте ми рећи да тамо неки немачки министар неће урадити неку комбинацију од неколико милиона зато што мисли да треба да остане уз свој народ. Не, он не сме то да уради јер зна да ће добити робију.
Јесте ли упознали вашег ресорног министра Ивана Тасовца? Пратите ли шта је он радио?
- Нисам га упознао, али га јесам приметио. Па, ко га не би приметио. Чуо сам да има нешто против људи који се баве комерцијалном музиком. Мене нико не дотира, ја се сам финансирам и борим и не буним се. Не би требало да нам скачу по кичми ко колико има и зарађује, јер нисмо ми криви због тога. А праве се и такве малверзације у агенцијама за права извођача да највише пара узимају баш ти виолинисти и они који најмање раде, а то је од наших пара. Ето, рецимо, мени то не смета.
Народни певачи су трн у оку, јер постоји фама да не плаћате порез на све што зарадите. Има ли ту истине?
- Плаћају сви, а ја плаћам порез, и то у Немачкој, јер сам немачки грађанин и живим тамо. И докле год буде овако, плаћаћу га у Немачкој.
Шта то треба да се промени?
- Врло је једноставно. Кад у Немачкој плаћам порез, видим корист од тога, а овде не. У Немачкој плаћам чак већи порез него што бих овде. Добро зарађујем и ево хоћу да купим ауто од 100.000 евра и не желим да он после годину дана вожње по српским путевима изгледа као канта, јер сам 82 пута упао у рупу, а платио сам порез. У Немачкој то не може да ми се деси. Порез сам платио да не буде рупа, између осталог.
А шта је с оном афером кад се дигла цела естрада на ноге због пореских инспектора?
- Од тога није било ништа. Чуо сам да је тај човек који је био на челу Пореске управе (Марко Маринковић) све то покренуо само да би се сликао с певачицама. Тако је мени све то и изгледало. Пожелео је ваљда да буде неки Елиот Нес, али је на крају завршио на естради.
Сваки пут кад се саставља влада, ваша колегиница Зорица Брунцлик се помиње као могућа министарка културе. 
- Зорицу знам веома добро и не би снашла у тој улози. Она није за политику, она пева, и то опасно добро пева. Министар културе треба да буде политичар.
Јесу ли вам икад нудили да будете у некој странци?
- Нису ме звали, али су ме често провоцирали да би требало да се бавим политиком. Умем ја да причам фино, али ипак боље певам. Немам ни намеру. Довољно добро живим и знајући себе, не бих волео да дођем у ситуацију да будем непоштен.
Мислите да бисте морали?
- Свакако бих имао прилику. Зашто бих све ризиковао, а довољно добро живим. Ево сад размишљам, да ми нешто стоји на тацни а да ја не узмем. Искрено, не бих одолео и не знам има ли некога ко не би одолео. Политика омогућава такве ствари и нико није имун на то.
Пратите ли скупштинске седнице? Како вам изгледају?
- Гледам то, као што гледам и неке емисије које су код нас проказане и у којима никада не бих гостовао. Волим хумор и гледао сам Мистер Бина и Монти Пајтона и мени су поједине квазиозбиљне емисије на телевизијама смешније и од њих. Гледам скупштину и то редовно.
Какав је, на пример, Шешељ?
- Он је озбиљан лик, за разлику од разних који су ко пали с Марса и који лупетају толико глупости. 
Мора да је Зоран Бабић био један од оних који вас је засмејао?
- Врло ми је симпатичан лик. Он верује у идеологију своје странке и толико је заљубљен у њу да ми се чини да би, када би му Вучић рекао да ово није зид, него желатин, он би рекао желатин иако је јасно да је зид.
Има ли некога тамо ко није чиста комедија?
- Има тамо и озбиљних играча који су неким људима смешни, а не капирају да су веома озбиљни, попут Шешеља, Ненада Чанка... Они су експлицитни, озбиљни играчи, али умеју да буду и смешни. На пример, никад нисам заступао ставове Чеде Јовановића, али кад год сам га слушао после пет минута сам ухватио себе да почињем да му верујем у то што прича.  Врло је вешт говорник, чак ми је најубедљивији говорник од свих бивших и садашњих.
А какав је Вучић? 
- Он је више народски говорник. Њега и лично познајем и морам да кажем да доста ствари верујем да жели и да се труди да уради, а нешто се и види.

Али опет је то недовољно да му повериш и свој новац за порез?
- То нема везе с Вучићем и с овом влашћу. Постоје две ствари у које се ниједна власт свугде у свету не меша, а то су судство и финансије. Они увек остају исти, а код нас како дође нова власт подржи нове судије, нове министре финансија, нове порезнике, пореске службе, правила... То нема нигде на свету. 
Кажете да се Вучић труди и да ради, а има ли с ким то да ради?
- Нема добре кадрове. СНС је прилично млада партија и, без обзира на то што је тако брзо експлодирала, још није кадровски оснажила. Зато се уосталом Вучић потпомаже социјалистима. СПС је једна стручна странка која има много озбиљних политичара  и најдуже траје.
А какав је Вучићев тим који одабрао за претходну владу? Где је погрешио?
- Ево ја као некакав стручни аналитичар могу да кажем да су добро радили. Немам неких замерки, али нисам ни улазио потанко у ресоре, па да знам где су грешке. Има помака, али има и демагогије, више него што треба да је има. Генерално раде добро и не видим да би неко могао да ради боље.
А како певају? Дачић је на том пољу највише био експониран?
- Ивица је супер, он је врстан политичар. То што пева, па то је тако нормално. Не видим ништа лоше у томе.
Јесу ли политичари стипсе кад је реч о бакшишу?
- Често нису само они на слављима, него су увек ту и неки људи са стране, углавном из бизнис миљеа. Политичари немају право да се толико експонирају.
Јеси ли им то спонзори?
- Па нису спонзори, него пријатељи или не знам већ шта раде ван весеља на којем сам. Отприлике плаћају да се сви веселе, али није то неко разбацивање парама.
А где има више порока, на естради или у политици?
- Нисам упознао ниједног политичара који је ултраалкохоличар. Има оних који воле да попију. За дрогу не знам, о њој сам сасвим довољно рекао. Што се тиче коцке, исто не знам јер никад нисам коцкао ни са једним политичарем. Ниједног нисам видео у казину.
Има ли истине у томе да се многи људи с естраде, али и политичари друже с криминалцима?
- Ево ја се дружим највише. Нема криминалца у последњих 15 или 20 година кога ја не познајем, с којим нисам седео, коме нисам певао... И шта сад? Треба ли ја да идем у затвор због тога? Јесам ли ја због тога криминалац? Па нисам! Али хајде да се запитамо зашто ја њих све познајем од деведесетих наовамо.
Зашто?
- Па зато што сам можда морао да их познајем. Зато што су они правили славља и зато што су ме звали. Зна се да сам ухапшен у „Сабљи“ и прво питање које су ми поставили је зашто сам певао код Легије на крштењу његовом детету.
Немате моралне дилеме да ли је требало да му певате?
- Немам, а можда би их имао да не живим у Србији. А певао сам код Легије зато што сам певач. Да сам био кувар у хотелу „Југославија“, где је било то славље, ја бих кувао. Он ме је звао да певам и он ми је платио, а могао је и да не плати. Могао сам да кажем „нећу“, а он је могао да каже „мораш“. Питао сам оног полицајца шта би било да сам у том случају, после мог „нећу“, позвао њега и рекао му: „Чика полицајац, онај Легија ме зове да певам, а ја нећу, пошто сматрам да је криминалац, иди му кажи да ме не зове“. Знате шта би тај полицајац у то време урадио? Ставио би ме у ауто и он би ме сам одвео да певам тамо, пошто тада у полицији ниси смео да кажеш слово „Л“. Чим кажеш слово „Л“, њима свима падну гаће. А онда кад се десило све што се десило, онда су одједном сви били велики и опасни. Само месец дана пре убиства Зорана Ђинђића нека се сете ко је био Легија тада и шта се десило у „Ступици“. Легија је био бог у полицији. А испало је да смо настрадали ми који смо певали код Легије. Па где је ту логика. То је било време за које кажем не вратило се никад.
А ко је за тебе Легија?
- Веома добро сам га познавао и с моје тачке гледишта сматрам да је ок лик. Не занима ме шта је урадио.
А јеси ли због њега или било ког криминалца морао да певаш?
- Није ме нико терао да певам. Певао сам кад сам певао, кад нисам, онда нисам, и то је то. Смео сам да их одбијем, али има оних који нису.
Извор: Курир

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА