Туга за убијенима и жал за изгубљеним домовима са једне, и победничко славље уз подигнуту шаку и фашистичке симболе са друге стране. Тако се у најкраћем може описати обележавање годишњице „Олује“.
Увертира у хрватску прославу „Олује“ довољно указује како ће изгледати прослава годишњице хрватске „победе“.
Антисрпске харанге у Хрватској у континуитету трају од 19. века, каже председник Асоцијације удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Ова политика почела је са Антом Старчевићем, а настављена је са Павелићем и Туђманом, објашњава он.
Човек може помислити да је појачано антисрпско расположење у Хрватској условљено изборном кампањом, али кампања против Срба је континуирана, каже Будимир. Он наводи да је долазак Социјалдемократске партије на власт и улазак Хрватске у ЕУ пробудио лажну наду да ће се статус Срба у Хрватској променити. ЕУ и даље ћути на шовинистичке и фашистичке испаде у тој земљи.
„Олуја за нас још увек траје. После 5. августа 1995, хрватски Сабор донео је низ дискриминаторских закона којима је одузета сва наша имовина и нисмо успели, иако је Хрватска потписала више међународних споразума, да повратимо своју имовину“, каже Будимир.
Срба је у Хрватској све мање, а оно што посебно забрињава је превођење из православља у католичанство.
„Имали смо у Другом светском рату ту појаву. Постојала је Хрватска православна црква, сада имамо Хрватску православну заједницу. У тренду је и прекрштавање и преверавање, а ових смо дана сведоци и повампиреног усташтва“, каже Будимир. Док једни славе, други тугују Читава атмосфера последњих месеци у Хрватској као да је припремана да се 21. годишњица „Олује“ обележи још тријумфалније него прошле године. Пријем за ратне команданте на книнској тврђави, миса захвалница и неизбежан концерт усташке музичке звезде Марка Перковића Томпсона, све у организацији неколико хрватских министарстава и уз присуство хрватског државног врха, јесу начин на који ће у Хрватској „Олуја“ бити обележена. У Србији и Републици Српској пак туговаће се за изгубљеним животима и домовима. Београдско насеље Бусије насељено је, највећим делом, људима избеглим из Хрватске и БиХ. Оно је одабрано за место централне манифестације, којој ће присуствовати државни врхови Србије и Републике Српске, као и врх Српске православне цркве. И у Републици Српској „Олуја“ ће бити обележена на сличан начин као и у Србији. Документационо информативни центар Веритас традиционално организује обележавање „Олује“ у Бањалуци и на целој траси избегличке колоне кроз Републику Српску. Од 3, до 6. августа грађани су почели да у организацији Веритаса обележавају страдање цивила из избегличке колоне на сваком месту на коме се догодио злочин хрватских војника. У бањалучком Саборном храму Христа Спаситеља већ 3. августа одржан је парастос и упаљено је 7.000 свећа за душу сваког Крајишника погинулог у рату, каже Саво Штрбац, председник Веритаса. На дан почетка изгона Срба, 4. августа, представници Веритаса положили су венце на споменик жртвама „Олује“ на бањалучком гробљу, потом је одржан парастос жртвама у Цркви Свете Тројице, а након тога и даћа у организацији Кола српских сестара. „На захтев Крајишника који живе у Бањалуци и РС настављамо традицију. Наравно да поздрављамо учествовање државе и црквеног врха на прослави у Бусијама, али ако се народ сећа својих жртава, то, по мени, има много више смисла него само сећање политичког и црквеног врха“, каже Штрбац. Народ не заборавља. А од заборава штите и друге акције, ако што је позив патријарха Иринеја да црквена звона 5. августа дуже звоне или да се људи истог дана у подне зауставе и одају пошту жртвама. Извор: rs.sputniknews.com
