Та група је без држављанства и заставе, и обележена је као „Избеглице”, а најмлађи члан тог тима је пливачица Јусра Мардини.
Она је прошлог августа са својом рођеном сестром побегла из Сирије, преко Медитерана до Немачке.
„Било ми је несхватљиво да као пливачица умрем у води, коју најбоље познајем”, каже Јусра.
Пливачица је показала изузетну снагу приликом мигрирања, помажући осталим избеглицама на кријумчарском чамцу.
„Морала сам да се смејем. Поред мене је био шестогодишњи дечак који није смео да схвати колико смо близу смрти. Цео пут сам се шалила”, препричава млада пливачица.
Још један пливач - Рами Анис је стигао на Олимпијске игре бежећи од регрутације у родној Сирији.
Сваки члан овог тима има своју причу како је преживео.
Иако су успели да побегну, иза себе су осатавили своје највољеније, пише Индепендент.
Како преноси Дејли мејл, џудиста Пополе Мисенга, пореклом из Конга расплакао се на конференцији за новинаре када је говорио о својој пориодици.
„Имам два брата. Заборавио сам како изгледају. Ако ме сада гледају на телевизији, поручујем да сам добро и да желим да им купим карте, да и они дођу у Рио како би поново живели заједно”.
У односу на све контроверзе око учешћа на овогодишњим Олимпијским играма, овај тим се највише жртвовао како би стигли у Рио.
Џудиста Мисенга је изјавио да „неће да каже да нема заставу”.
„Ја ћу се такмичити под заставом многих земаља, у име свих избеглица”, изјавио је Мисенга.
Извор: Танјуг
