Председавајући Војног одбора НАТО-а, чешки генерал Петар Павел, ових дана је из Сплита поручио да Србија и Република Српска због све већег руског утицаја представљају озбиљну претњу чланицама НАТО-а на Балкану који је и даље, сматра он, потенцијални извор ратних сукоба.
Одмах је и додао да НАТО, наравно, мора да „одврати противника и одбрани своју чланицу од било какве претње“.
Какву поруку носи оваква изјава председавајућег изречена после конференције Војног одбора НАТО-а, и то само неколико дана након што је немачки државни министар за Европу Михаел Рот у Београду изјавио да Србија има немачку подршку ако је одлучна у својој намери да буде део ЕУ, а не Русије.
Најновија изјава Павела за некадашњег шефа Војно-безбедносне агенције (ВБА) генерала Момира Стојановића није нимало чудна.
Он је подсетио да САД и земље Западне Европе имају неупоредиво већи број невладиних организација на које утичу, да су вежбе које НАТО спроводи са нашим Министарством одбране далеко бројније него оне са Руском Федерацијом.
„Дакле, ниједан аргумент за изјаву какву је дао Павел не стоји. Али је очигледно да је због чвршћег става Руске Федерације када је у питању решавање проблема на балканском полуострву присутна нервоза у САД и НАТО-у“, казао је Стојановић.
Он сматра да стабилности више пријети непринципијелна политика коју НАТО спроводи већ дуги низ година према државама Западног Балкана, него исламски тероризам и Русија.
„Не би ме изненадило да, желећи да се ствари на Балкану искомпликују, САД у перспективи прибегну неким методама специјалног рата, попут оних када су сами изазивали кризе на простору Балкана, као што је био случај Рачак или Маркале“, каже Стојановић.
Он сматра да би један такав инцидент био довољан да закомпликује већ довољно компликовану ситуацију у Македонији, БиХ, на Косову и Метохији.
„Управо ту су присутни највећи проблеми, а ниједна од тих земаља, па ни Косово, које они сматрају независном, није чланица НАТО. Тако да зачуђује изјава да ће НАТО бранити интересе својих чланица на Балкану“, навео је Стојановић.
Зато он изјаву Павела доживљава као увод или најаву, па и тиху претњу администрацијама земаља на Балкану да се морају слепо повиновати интересима САД и НАТО-а.
Али га, каже, не чуди што је НАТО генерал такву изјаву дао из Сплита, из Хрватске, с обзиром на све веће наоружавање хрватске армије, односно НАТО снага у тој републици.
То онда индиректно значи и отворену претњу да они могу да дестабилизују најпре стање у БиХ, с обзиром на најављени референдум и на то да се Дејтонски мировни споразум клима. То је с једне стране претња, а с друге стране одвраћање Србије од планова да нашу војску напокон опреми савременијим средствима ратне технике, о чему преговара са Руском Федерацијом, сматра он.
На питање да ли је то још један од притиска који су, како се наводи, готово свакодневни, да се Србија определи између НАТО-а и Запада и Русије, бивши шеф ВБА одговара потврдно.
На питање да ли је то још један од притиска који су, како се наводи, готово свакодневни, да се Србија определи између НАТО-а и Запада и Русије, бивши шеф ВБА одговара потврдно.
Извор: in4s.net
