Како пише лист "Данас", поступак за суспензију главног тужиоца БиХ покренуће се због сумње у корупцију, јер је Салиховић стопирао све истраге које су покренуте против Додика због финансијских малверзација. Иначе, главни тужилац БиХ Горан Салиховић налази се под истрагом дисциплинског тужиоца након што су то одлучили челници правосудног и безбедносног сектора у БиХ на састанку одржаном у Високом судском и тужилачком већу, током августа ове године.
Након његове суспензије следи привођење Милорада Додика због одржавања референдума у РС о дану тог ентитета, због кршења Устава БиХ и Дејтонског споразума. Извори "Данаса" напомињу да се без смене главног тужиоца не може очекивати "адекватна реакција државних органа БиХ", јер постоји основана сумња да Салиховић не ради у јавном, већ интересу Додика, што је показао стопирањем истраге о финансијским малверзацијама председника РС.
Александар Попов, директор Центра за регионализам, изјавио је да се после референдума може очекивати да се постојећа криза подигне на виши ниво.
- Три лидера три конститутивна народа ће наставити да међусобно играју пингпонг све са причом да штите интересе народа. Дан Републике Српске се не маже на хлеб. Додик ће наставити са својом причом и прикривањем свих кривичних пријава против њега. Међународна заједница увек неблаговремено и неадекватно реагује. У овом случају је показала своју немоћ. Инцко би требало да смени Додика јер на то има право и то може урадити на основу бонских овлашћења која то предвиђају за кршење закона, Устава и Дејтонског споразума, а ово је кршење и једног и другог.
Он је једини који према дужносницима у БиХ није предузимао никакве мере. Сетимо се да је 1999. био смењен председник РС као и председник Скупштине РС, а 2005. хрватски члан Председништва БиХ – објашњава Попов.
Он очекује да ће Додик кренути у хомогенизацију народа у РС јер ће напад на њега представити као напад на цео народ, што раде и остали лидери.
- Све ће то даље утицати на наставак неизвесности у БиХ. Томе доприносе и дезинтеграцијски процеси у ЕУ као и силе, Русија и Турска, које желе да ојачају свој утицај на овим просторима – каже Попов.
Он додаје да криза помало одговара и политичарима у региону јер се кроз наслове у дневној штампи на којима се помиње рат фокус грађана скреће са подизања животног стандарда, радних места и економије на бригу хоће ли бити рата или не. Извор: Данас
