Правда

Пре нешто више од годину дана, долазак Миливоја Катнића на чело специјалног тужилаштва, јавност је пропратила са нескривеним симпатијама, да је коначно дошао човек који ће да пред лице правде изведе све који су се огрешили о закон, без обзира коју функцију обављали. И прве акције, усмере ка Будви и врху криминалне пирамиде на којој се налазио Светозар Маровић, ишле су у прилог тези, да је Миливоје Катнић, црногорски Елиот Нес. Убрзо је ухапсио Милоша Маровића, затим Лазара Рађеновића, а на крају и Светозара Маровића. И таман када се чинило да правду нико више не може зауставити, Катнић је доживио прву критику јавности. Умјесто да Маровићи и остали робијају и врате незаконито стечене милионе, он се са њима споразумно нагодио. Мало да оду у затвор, а питање када и хоће ли, и нешто сиће да врате. Већ тада је Миливојев кредибилитет значајно пољуљан, а јавност више није благонаклоно гледала на његов рад. Чекало се да Катнић крене на Миомира Мугошу, Брана Гвозденовића и на фамилију премијера Мила Ђукановића, али, авај, то се није десило. Уместо тога, десио се „терористички“ атак на Црну Гору, који је Катнић, на дан избора „спријечио“ и тако, свјесно или не, помогао ДПС-у да, по већ виђеном сценарију, уцена, притисака, куповине личних карата, оствари још једну „победу“. Данима су све очи упрте у Катнића, чекало се његово појављивање у медијима, да јавности презентује доказе о терористима који су хтјели да „ухапсе“ премијера Ђукановића. И таман када је Катнић требало да, како су неки громогласно најављивали, поентира, презентује доказе и открије мрежу завереника, на челу са политичарима, ваљда опозиционим, десио се тотални фијаско. Уместо материјалних доказа да су спремани терористички напади, Кантић нам је понудио његову реч и образ. Умјесто пушака и имена политичара који су у спрези са терористима, Катнић је понављао грчке и римске мудрости, цитирао Његоша и Аристотела. Као извор информација, позвао се на Бога и црногорски талик јуначки. “Озбиљно“ нема шта. Много је нелогичности и контрадикторности које је Катнић изнео, доста смушено, невешто и крајње неубедљиво. Фрапантно звучи да нема ни један једини доказ, против људи који се терете за најтеже кривично дело у црногорском законодавству. На питање где су пушке којим су требали да убијају грађане, Катнић каже да пушака нема. Тачније, да су уништене, негде на територији, уз границу Србије и Албаније. И таман да му поверујемо, кад додаде, да доказе нијесу уништили наши истражитељи, него неки које су наши овластили, али не може да каже ко су они. Наравно, гле чуда, чак нису ни направили бар неку фотографију оружја, коју би бар покушали да продају као доказ црногорској јавности. И не само то, него иде корак напред и додаје да је Црна Гора сама извела акцију хапшења и да нијесу ни јављали колегама у Србији и Албанији да су улазили на њихову територију и палили наоружање. А онда хоће да поентира, иако је у нокдауну, па каже, да су „терористи“ са народом и политичарима требали да уђу у Скупштину после 23 часа у недељу и заробе премијера. Шта ће премијер у зграду Скупштине у недељу око поноћи, то Кантић не зна да објасни, али образом гарантује да је то тако. Па премијер, колико јавност зна, у Скупштину не иде од ономад, кад су му скандирали „Мило лопове“. Иако је у недељу ујутро унео немир међу грађане саопштењем да су ухапшени терористи који су са неким политичарима спремали нападе, сада тврди да нема појма ко су политичари. –Не знам ко су политичари. Немам доказе против било којег политичара, изјави Катнић, и остаде жив. Он не зна ко су политичари и верујемо му, јер је, сада је јасно, све ово и фингирано у кухињи АНБ-а, да се ДПС-у омогући победа на изборима. И не само то, наставља у истом ритму, ваљајући такве нелогичности, да човек не може да верује да нам је то главни специјални тужилац. „Терористи“ су имали и помагаче, тврди Катнић, а на питање ко су они, он каже да не зна. На питање где су сада помагачи, Катнић, лежерно одговара да нема појма, али да су вероватно ван Црне Горе. Наравно, подразумева се да њихов идентитет не зна, како је и потврдио. Наравно, заборавио је да објасни кључну ствар, како би 20 лица, грађевинских радника, керамичара, кројача, потпомогнутих једном бабом и дедом, успели да савладају неколико хиљада бројну, обучено црногорску полицију. И то без оружја, јер им је Миливоје у договору са неким, оружје запалио. Ако је све то тако, зашто их Миливоје није пустио да дођу испред Скупштине, голоруки, па их онда ухапси на лицу мјеста. Тад би имао макар минималне шансе да му верујемо. Слушајући оног Катнића од пре годину и овог од синоћ, тачно се види да је у међувремену извесно време провео у друштву Светозара Маровића, а страх нас је да ћемо још дуго осећати последице тих њихових разговора у четири ока. Извор: ИН4С