Правда

Према наводима ДН, „групе које су убациване у Црну Гору комуникацију су обављале преко андроид телефона Леново А 5000, али са потпуно измиењеним софтвером“. „Ови телефони коришћени су тако да је сваки број за себе имао своју ИП адресу, а разговори су вођени преко VOIP комуникације. Све је било увезано преко једног веб-сајта из Бугарске. Бројеви телефона имали су позивни Велике Британије +44, но добри познаваоци технологије нам откривају како се данас бројеви виртуелних мобилних картица могу купити за било коју државу на свету и то преко интернета“, наводе ДН и појашњавају нам да ову врсту комуникације користе криминалне или терористичке групе и организације само у време припреме и извршења тешких кривичних дела, а после тога се све уништава. ДН оцењују, а на основу наведеног, да су за логистику ангажовани врхунски стручњаци који не могу да организују неке „аматерске“ терористичке групе, додајући да су „срећом“, црногорски безбедносни органи успели да провале у ову заштићену комуникацију. „Може бити да су Дикић и четничке војводе послати само као мамац, али је сасвим сигурно да иза ове групе стоје врхунски професионалци“, пишу ДН. А да ухапсимо Мила? Може! Транскрипт наводног разговора међу терористима, које данас објављују ДН: Синђелић: И координишеш све (… неразговетно). Паметно, без срљања. Немојте да правите никакву провокацију, никако. Кад би баш било да се мора, онда се интервенише. Дај Боже, може да буде све у реду, да се овај Мило помири са судбином да је изгубио и да не буде ништа. Велимировић: Он да је паметан, дао би одмах власт. Синђелић: Баш. А ови су рекли ако дође до гужве и ако се он појави да изађе случајно на трг међу народ, награда се даје ко га ухвати. Бићете награђени да га ухватите и снимите да га ухапсите. Буквално да га ту ухапсите. Велимировић: Да ухапсимо Мила? Синђелић: Значи то… Били би награђени до краја. Велимировић: Реци ми која би била награда, брате? Синђелић: Награда… Реци шта хоћеш? Велимировић: Важи, брате. Синђелић: Видиш ти какав сам ја човек? До речи је урађено. Велимировић: Слушај ме, брате… Опрости ми ти. Знаш како и сам се секирам. Синђелић: Па знам и ја се секирам за вас, не спавам због вас, јурим. Слушај, узео сам вам онај хеликоптер (дрон са камером за надгледање) да можете да извиђате. Велимировић: А кад ће хеликоптер? Кад ћеш то? То ујутру? Синђелић: Заврши шта имаш и крени овамо… Или неко други. Ја ћу да вам предам и мотороле и хеликоптере и све. Велимировић: Значи, ја њему све то да дам и доле да дођем за хеликоптер и за мотороле. Синђелић: Да, да… Само ми јави кад кренеш. Плаћене убице из Републике Српске Дневне новине јављају да међу идентификованим терористима има и неколико бивших ратника са територије Републике Српске, плаћених убица који су после завршетка рата наставили да за потребе криминалних кланова извршавају наручена убиства, али не наводе и њихова имена. За ове наводе, ДН, нису успеле да добију потврду државних органа да ли ове опасне криминалце држе под надзором. Дикић пролазио кроз црвено да би био неприметан Дневне новине такође обавештавају о тзв. шпијунској вожњи Дикића кроз Подгорицу, наводећи да је Дикић био изузетно опрезан приликом заказаног сусрета са Велимировићем. „Дикић је, наиме, послао поруку Велимировићу путем телефона своје сапутнице Кристине, да се нађу у 22.20 испред Делте. Након тога је, међутим, пут до локације где је Дикића требало да чека наоружање трајао необично дуго. Та локације је била релативно близу, на Старом аеродрому, али Дикић је прво кренуо ка Цетињу, па је онда, у стилу каквог доброг познаваоца ‘шпијунске пратње и контрапратње’, возио трећом траком, полукружно се окретао, стајао на зелено светло, пролазио на црвено… Хтео је да буде 100 одсто сигуран да нема пратње„, навод је ДН. Извор: ИН4С