Зукорлићев универзитет поднео је укупно 18 жалби, од којих је 16 одбијено једногласно на седници Савета.
Жалба за студије енглеског језика, 17. по реду, није више актуелна, јер је у међувремену то постао једини програм овог универзитета за који је Комисија за акредитацију дала зелено светло. Последња жалба односила се на акредитацију докторских студија информатике, али пошто је утврђено да жалбени документ не постоји, одлучивање је одложено за следећу седницу.
Најважнији аргумент због кога Зукорлићеви факултети нису, ни у другостепеном поступку, добили акредитацију јесте - лош наставни кадар.
Од чланова Савета могло се чути да је велики проблем то што је Универзитет у Новом Пазару, иако без акредитације, сам себи произвео кадрове, па је готово половина предавача управо ту докторирала. Они, чуло се тумачење, програми не могу да буду акредитовани на основу њихове професуре, зато што докторат мора да буде стечен на акредитованом студијском програму, што Зукорлићев није до данашњег дана.
Други кључни проблем за одбијање је то што огроман број професора чине странци, из Црне Горе и БиХ. Они могу да добију радну дозволу и привремени боравак на максимум једну плус једну годину, а акредитација тражи да факултет има стално запослене професоре на пет година.
Од жалби Универзитета у Новом Пазару, 13 их је одбијено из другог циклуса акредитације, а три из првог. Наиме, захтев за акредитацију подноси се Комисији за акредитацију и проверу квалитета, а на њихове негативне одлуке факултети се другостепено жале Националном савету за високо образовање. На овај начин стигло је и одбијено поменутих 13 предмета. Преостала три одбијена су другостепено, на Националном савету, још раније, у првом циклусу, али је Зукорлићев универзитет поднео тужбу Управном суду и добио спор због процедуралних грешака у одлуци коју је Национални савет донео. Суд је вратио на поновно одлучивање, али је ово тело опет исто, једногласно, гласало.
Како би се решио бар део проблема, проф. др Дејан Поповић, председник Савета, предложио је да се покрене иницијатива за измену члана 29 Закона о странцима. То би значило да страни држављани ангажовани као предавачи на Универзитету могу да добију дозволу за рад и привремени боравак у трајању од пет година, колико је потребно да се и они урачунају у стално запослене, када се издаје акредитација. Извор: Вечерње Новости
