Најновије

Трошкови приступа ЕУ биће 15 милијарди евра

Само трошкови заштите животне средине пре приступа Европској унији коштаће Србију осам до 15 милијарди евра, а постоје и други трошкови изражени у милијардама, закључак је Округлог стола под називом „Трошкови и економски ефекти процеса придруживања и приступања Србије ЕУ и економски ефекти након пуноправног чланства“, који је одржан данас у склопу Међународне научне конференције „Запошљавање, образовање и предузетништво“.

Округли сто под називом „Трошкови и економски ефекти процеса придруживања и приступања Србије ЕУ и економски ефекти након пуноправног чланства“ (Фото: Правда)

Професор др Милан Беслаћ са Високе школе за пословну економију и предузетништво, која је и организатор ове међународне конференције, рекао је да је прикључење ЕУ Бугарску коштало 50 милијарди евра. 

- Колико ће то нас да кошта? Само еколошка припрема ће Србију коштати осам милијарди евра. А колико је то укупно? Можда то није 50 милијарди као Бугарску, али да ли је 20 милијарди? Одакле те паре? Који ће бити ниво задуживања? – упитао је Беслаћ.

Професор др Душан Јањић, економиста и политички аналитичар, констатовао је да Србија нема стратегију развоја. 

- Трошкове и економске ефекте Србија никад није хтела да израчуна. Не може се ићи на преговоре без стратегије развоја, а то подразумева и трошкове – истакао је Јањић.

Професор др Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета у Београду, скренуо је пажњу да ми не дајемо наше паре, већ „кредите које смо узели од њих и које морамо да им враћамо“.

- Потребно је уложити 10 милијарди евра у пољопривреду, а ту рачунам и водопривреду, и 15 милијарди у заштиту животне средине – казао је Шеварлић, додавши да може и јефтиније, али је потребно унапредити производњу органске хране.

Он је рекао да смо пропустили да искористимо то што је код нас забрањен увоз ГМО производа, и што смо као мала земља десети извозник не-ГМО кукуруза у свету, и други у Европи у извозу не-ГМО соје. 

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, рекао је да је цена прикључења ЕУ висока. 

- Можда не би била за Норвешку. Она би са лакоћом могла да плати све обавезе прикључења. Али наша привреда није на том нивоу. Нисам сигуран у начин на који ступамо у ЕУ и шта ћемо економски да добијемо. Не верујем да ће бити довољно осам милијарди за екологију. Не, то је бар 15 милијарди – рекао је Атанацковић.

Он је упозорио да је проблем у Србији и што се из године у годину повећавају трошкови давања држави, што оптерећује привреду и обесхрабрује привреднике.

- Израчунали смо да постоји више од 500 парафискалних намета. Како којој општини затребају паре, они измисле неке нове порезе. Колико ту само маште има. До профита не можемо доћи, јер је привреднику свеједно да ли ћете му узети новац на овај или онај начин.  

Председник Друштва економиста Београда проф. др Гојко Рикаловић рекао је да у развоју заостајемо за земљама Европе 60 година у просеку, а за Норвешком чак 111 година. 

- Нама не треба висока стопа раста, јер раст има своју цену и трошкове. Ништа није бесплатно. Ми можемо да имамо и 7% годишњи раст, али то није добро, јер ћемо касније имати пад. Не треба нам повремени раст, већ одржив раст – закључио је Рикаловић, а професор Беслаћ додао да је два одсто раста ове, и два одсто наредне године није исто, јер није иста основица. Он се сложио да нам не треба велики раст, већ континуиран.

Професор др Радмила Грозданић са Високе школе за пословну економију и предузетништво, упозорила је да постоје озбиљна питања са аспекта страних инвеститора. 

- Део европских стандарда је врло обавезујући. У железари Смедерево након уласка Кинеза имамо проблем доказивања српског челика. Односно да ли сировине долазе из Кине, где имамо и проблем радног ангажовања деце. Јура је такође у проблему. Јесте да су они негирали постојање пелена за раднике и друге наводе, али европски стандарди подразумевају хумане односе. То је аутономна инвестиција са аутономним извозом, али кад буде требало да се извози у Европу, биће проблема – истакла је она. 

Извор: Правда

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - ПРАВДА