У интервјуу он каже да се то односи на медијску сатанизацију, „хуманитарну бригу“ и пропагандно-психолошку агресију, подстицање верских сукоба, економске санкције, бомбе и ракете, и на крају, отимање територије.
Подсетио је и на дугогодишње пријатељство његовог оца са Титом, на пријатељство народа Сирије и Југославије, а сада и на пријатељство Сирије и Србије, навео је специјални извештач Мирослав Лазански.
„Две службене црне лимузине кабинета председништва дошле су пред амбасаду Србије тачно у 9,20 часова у уторак 1. новембра.
– Кренуо сам на интервју са председником Сирије Башаром ел Асадом – у првом аутомобилу били смо отправник послова наше амбасаде господин Милан Вијатовић и ја, а у другом заменик шефа мисије господин Вељко Пиљак. Око двадесетак минута вожње широким булеваром ка планини Касјун и стигли смо у председничку палату – прича Лазански. Лазански даље препричава свој сусрет са Асадом: Од улаза у комплекс вртова, паркова, палми, цвећа, оморика, негованих ливада и стаза посутих украсним каменчићима, до зграде где је прес-служба председника води булевар са четири траке. Летимичан поглед открива најмање четири главна улаза у комплекс. Госпођа Абир из прес-одељења већ нас чека на улазу у палату. Кафа, вода и договор о још понеком детаљу око интервјуа. Очекивао сам да ће се то одвијати ту негде близу, у комплексу председничке палате. Уместо тога у 10,35 опет седамо у лимузине и враћамо се с брда у град. У једном булевару нагло скрећемо ка капији са челичним стубовима који аутоматски урањају у земљу. Вртови и палме, пут више није булевар са неколико трака. Правимо неколико кругова и заустављамо се поред неке обичне зграде са дрвеним капцима на прозорима и прилично избледелим дрвеним вратима. „Ту смо”, рече на моје изненађење госпођа Абир. Тек што сам закорачио ка вратима, њих ми је отворио лично председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад.“ У интервјуу који ће у целини бити објављен сутра, Асада је занимало и да ли народ у Србији зна шта се догађа у Сирији. Извор: Политика
