Најновије

НАРОДНА ВЕРОВАЊА НА ВИДОВДАН: Ево шта треба, а шта данас никако не би ваљало да радите!

Српска православа црква и верници данас славе Видовдан, један од најзначајних празника српског народа.

Илустрација (Фото: Public)

Видовдан је посебно занимљив зато што се преплићу историјске чињенице са нараодним обичајима и веровањима оличеним у развоју косовског мита упоредо са паганским култовима старог словенског божанства Вида.

За оне који не знају, Вид је сматран врховним божанством – “Богом над боговима” а сви други богови тек полубоговима.

Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра празником за очи, односно празником који “отвара очи”.

Бројни обичаји су везани за данашњи дан, а ми ћемо набројати само неке.

Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видић, видовка, видовчица. Тако девојке често призивају врховно божанство – светог Вида.

У неким крајевима Шумадије видовчица, трава сићушног прелепог светлоцрвеног цвета, брана је зором, пре сунца, а у другим крајевима с вечери. Обично то раде девојке –  удаваче и потапају је у воду, па се ујутру цела породица умива ради очног вида, да их преко године не би болеле очи.

На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне. 

Тог дана треба пробати и  зрело воће.

Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење.

У Шумадији и још неким крајевима био је обичај и да се на Видовдан износе ствари из куће да се “проветре ради мољаца”. Изношене су и тапије и облигације да би се разгледале и проветриле. Изношене су и кесе с новцем – да се види и изброји.

На Хомољским планинама се веровало да година може оманути ако на Видовдан нема облака, у Гружи да “птица кукавица која почиње на Младенце да кука за косовском погибијом, престаје да кука од Видовдана”, а у Шумадији да на “Видов дан, у глуво доба ноћи, све воде на Косову потеку црвене као крв”, а крвљу косовских јунака обојени су и косовски божури.

Тако је у околини Власенице био обичај да девојке, убравши видове траве, налију воде у лонац који су купиле без погађања, узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и једну тканину коју пребаце преко лонца и пред спавање прозборе: “Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га на сан”.

Извор: Телеграф

ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА