У чланку „Непотребност НАТО-а: Да ли стварно треба да бранимо Црну Гору“ аутор текста анализира ситуацију из угла највеће НАТО чланице САД-а наглашавајући да би Црна Гора могла да буде плодно тло за Трећи свјетски рат, тако што ће својом нестабилном политиком да увуче у сукоб Русију и Америку јер би она, према правилима НАТО-а морала да је брани. Стога, препоручује државама-чланицама да приме ЦГ у НАТО али тек ако САД не буде дио ње. „Последњи кандидат за улазак у НАТО алијансу, Црна Гора наглашава апсурдност архаичне реликвије Хладног рата али и опасност коју представља САД-у,“ стоји у почетку чланка. „Да, Црна Гора је права држава, тако-нешто: има преко 600.000 становника, 5000 квадратних миља, војску са мање од 2000 војника и морнара. Током средњег века била је подељена на ратничка племена која су се ујединила једино да би се опирали Отоманском царству: границе онога што ће касније постати књажевина биле су несигурне, као и границе свих других суседних балканских земаља чија нестабилност и склоност ка сукобима дала фразу „балканизација“ као синоним за нестабилност. Некада бастион древног српског национализма – државу су бомбардовале САД током рата на Косову – Црна Гора је прошла демографску трансформацију и сада је држава која је једнако подељена између Срба и других народа: државна политика такође је поларизована, са про-српским и про-руским опозиционим партијама и про-ЕУ про-НАТО партијама, иако ови последњи имају тренутно слабу котролу над владом. Референдум који је одвојио Црну Гору од Србије – доминантне југословенске републике је био успешан, али тек након дуготрајне кампање од стране медија које контролише држава – који се налазе већ у рукама про-НАТО-вих снага – и државног удара 1997. године који је спровео Мило Ђукановић, тренутни премијер.“

Ђукановић је познат под именом Господин 10%

„Њујорк Тајмс (New York Times) описује председника Ђукановића као ноторно непоштеног, познатог и под именом ‘Господин 10%’, што је алузија на његову корупционашку репутацију,“ наводи се у овом чланку. „У изборима на којима је Ђукановић замијенио свој бившег пријатеља Момира Булатовића – обојица су претходно били чланови Комунистичке партије, која нема историју отпадништва – будуће банде Ђукановићевих присталица напали су опозицију, појавило се 40.000 сумњивих гласача, гласачи који су регистровани на неколико бирачких места, и друге ‘нерегуларности’. У изборној ноћи, док су Ђукановићеве снаге прослављале победу пуцајући из калашњикова у ваздух, службе обезбјеђења и тајна полиција помјерили су се ка опозиционим штабовима и блокирали их, наводи репортер цитат из свог ранијег извјештаја. „Ово је ‘демократија’ у Црној Гори. И од тада све је горе,“ нагласио је он.

Њу Јорк Тајмс: Оптужбе о државном удару „мутне“

„Референдум је 2006. године прешао захтеваних 55 процената са само неколико хиљада гласова, и Ђукановић је успео да задржи своју функцију милом или силом све до сада. Последњи избори завршени су неубедиљиво, владајућој партији је фалила већина да би могла да формира владу. Ђукановић и његов ДПС, који је кампању водио као НАТО шампион, представљајући изборе као референдум о два главна питања, поделили су земљу по етничкој и идеолошкој равни: ради се о његовом предлогу да се Црна Гора придружи НАТО-у и ЕУ. Кампања је била прилика да ДПС оптужи Русију да планира да покраде изборе у име руских „агената“ и измишљена је компликована завера у којој је наводно учествовао и агент руске службе безбедности који је планирао да заузме зграду Скупштине, убије Ђукановића и његове партнере, и успостави про-руски режим. Не постоје никакви докази којима би се подупрла ове оптужбе, а које је Њујорк Тајмс назвао „мутним“. Укратко, ово је нешто мало драматичнија верзија истих оптужби које је сипала Хилари Клинтон против Доналда Трампа током своје председничке кампање (у Немачкој такође, постоји верзија Руси-ће-покрасти-изборне-резултате коју су подметнули америчка обавештајна служба и председнички кандидат Зелене партије Џил Штајн). Црна Гора је врело етно-националних тензија који би могли да експлодирају у грађански рат – или прекогранични сукоб са било ким од њених суседа.НАТО споразум подразумева да све потписнице пруже помоћ једној од држава-чланица које су умешане у гранични сукоб са Косовом, Хрватском и Босном. Штавише, тај је сукоб оптерећен све-албанским националистичким покретом који сматра да је јужна Црна Гора део „Велике Албаније“, а да не помињемо све-словенски националистички покрет који жели да се поново уједини са Србијом и гледа у Русију као у звезду водиљу,“ наводи се у чланку.

Црна Гора би могла поставити темеље Трећем свјетском рату

„Другим ријечима: ова држава је темпирана бомба која само чека окидач. Њено чланство у НАТО би захтевало да САД интервенише у случају да неко од ових сукоба пређу у насиље. Подељена на про-руске и анти-руске фракције Црна Гора представља савршен стожер за већи конфликт имеђу САД/НАТО са једне стране и Владимира Путина са друге. Да ли стварно желимо да поставимо темеље Трећем светском рату са нуклеарно-наоружаном Русијом само да бисмо прикључили црногорску кобајаги „војску“ НАТО-у? У здраворазумском свету, одговор би био: „Наравно да не“. Али, ми живимо у свету који су створиле наше политичке класе, свету који је одређен политиком „светског поретка“ чије су границе банкротираног царства гурнуте све докле њихова охолост може да допре. Стварност је оваква: ми плаћамо милијарде долара да бисмо платили трошкове НАТО-а, док су наши беспомоћни савезници одбили да плате њихов део и уместо тога своје богатство користе за субвенционисање дарежљиве социјалне државе – док истовремено у своје државе примају стотине хиљада избеглица из порушених градова који беже из ратова које ове државе воде у иностранству.“

САД: Треба изаћи из НАТО-а

„И зашто ми плаћамо њихове рачуне? Да бисмо их ‘заштитили’ од непостојећих претњи које нису постојале (ако их је икад и било) још од пада Берлинског зида и нестанка СССР-а. Током своје кампање за председника Трамп је рекао да је НАТО не само „застарео“ савез, него и да ће морати да превреднује корисност ове алијансе када су у питању амерички интереси, као и да ће поново размислити да ће ићи да брани своје ислужене чланице. Ово је упола тачно: оно што је потребно јесте чврста посвећеност да се изађе из НАТО-а и пустити ове државе да саме себе штите. НАТО је не само скуп, већ је он систем потезних упаљача, од којих би нас сваки од њих могао довести до војног сукба са Русијом. Стога, пустимо Црну Гору да се прикључи НАТО-у ако то хоће, само ако смо ми на путу искључења како они крену да улазе“, стоји у закључку чланка. Извор: ИН4С