Најновије

Све смо тежи и дебљи - решење лежи у физичкој активности

Светска истраживања показују да је становништво на глобалном нивоу све гојазније из године у годину.

Илустрација (Фото: pixabay.com)

Недавно су у Лансет-у, једном од најкредибилнијих медицинских журнала, објављени резултати студије која је пратила индекс телесне масе (БМИ) у 186 земаља, у периоду од 1975. до 2014. године.
Резултати истраживања су у најмању руку забрињавајући. Наиме, број мушкараца које имају БМИ већи од 30 (критеријум за гојазност) је порастао са 3,2 одсто на 10,8 одсто, док је у случају жена забележен раст са 6,4 на 14,9 одсто. Конкретније, број гојазних људи је 1975. године износио 105 милиона људи, док је у 2014. године овај епитет носио 641 милион људи широм планете.
Према овом истраживању, Кина је земља са највише гојазних особа, док у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Аустралији, Канади, Ирској и Новом Зеланду живи петина гојазног становништва планете. Такође, жене су изложеније гојазности и према предвиђањима ове студије 18 одсто мушкараца и 21 одсто жена ће бити гојазно до 2025. године. 
Када је Србија у питању, индекс телесне масе већи од 30 има 18,2 одсто људи, а код чак 36,2 одсто становништва Србије, овај показатељ ухрањености креће се између 25 и 30 (тзв. предгојазност или прекомерна ухрањеност). У овим статистикама крију се узроци бројних обољења и физичких деформитета посебно изражених код деце. Узроци овакве статистике су бројни, али на првом месту су неадекватна исхрана и недовољна физичка активност. 
Многе земље су озбиљно узеле у разматрање решавање овог проблема и предузеле конкретне кораке, посебно када су деца у питању. На пример, поједине школе у Кини увеле су исхрану прилагођену нивоима ухрањености деце, те деца са прекомерном тежином једу дијеталну храну. 
Један од начина на који би се проблем гојазности могао решавати на дугорочан начин је подстицање деце да буду физички активна, не само на часовима физичког у школи већ и у свакодвеном животу. Бројна истраживања показују да физички активна деца расту у здравије тинејџере мање склоне гојењу. Истовремено, ризици за обољевање од хроничних обољења у каснијем добу су вишеструко мањи. 
У нашој земљи, деца имају редовне часове физичке активности и постоје најаве државе да се број ових часова повећа. Тренутно ипак у нашем школству не постоји усвојен приступ у едукацији деце и родитеља о значају физичке активности у конкетску дугорочног здравља, те најважније одлуке у овом домену и даље доносе родитељи. Они су, са друге стране, презаузети и оптерећени свакодневним обавезама и констатно су бомбардовани теоријама о здравој исхрани, те је све више оних  који се хране модерним намирницама, бобицама и сличним производима који  нам долазе из далеких крајева.
Ипак, у  мору различитих информација и модерних начина исхране, важно је да родитељи знају да је здрава разноврсна и уравнотежена исхрана она која телу обезбеђује све потребне састојке да обавља своје редовне функције. То може бити и слаткиш,  али уколико се конзумира умерено и уколико је унос праћен свим осталим хранљивим састојцима (витаминима, минералима, беланчевинама, мастима и угљеним хидратима) које покрећу организам.
Физичка активност је од суштинског значаја, јер је њен недостатак први фактор ризика за већину хроничних болести.  Изрека „боље спречити него лечити“ у овом случају има још већу тежину и зато не размишљајте много, покрените децу, упишите их на спорт, будите активни заједно и осигурајте и себи и њима боље здравље!
Извор: Курир
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube