Најновије

Хрватски називи за месеце у години су некад били и српски. Ево доказа!

Ретко ко од Срба може да издеклaмује све месеце на хрватском, а да их претходно не изгугла. Звуче им чудно и тешко их памте, а ретко ко зна да смо већи део историје и сами користили сличне називе. Много пре (данашњих) римских назива, словенски народи су имали своја имена месеци.

Илустрација (Фото: flickr.com)

Док су остали европски народи углавном усвојили римске називе месеци, словенски народи, а међу њима и Срби, сачували су упоредо и сопствена имена, која су у средњовековној Србији била у службеној употреби, заједно са римским.

Како су настала “другачија” имена за месеце?

Словенски народи су прилагодили своје називе месеци конкретним природним појавама.

Имена месеци код словенских народа зато осликавају природне токове и промене, атмосферске појаве, климатске одлике, привредну делатност и обичајне радње. На пример, јануар је “сијечањ”, јер је то време секу дрва у шуми, фебруар је “вељача”, пошто је то месец снежних вејавица…

Због овога сви словенски народи имају сличне називе за месеце, иако су живели удаљени једни од других. Најбољи пример за то су имена која Хрвати и данас користе.

Називи месеца су зависили и од климатских услова. На пример, пошто липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе, Хрватима је липањ јун, а Пољацима јул.

Српски, народни називи

У овим календарима можете видети да су се за месеце у Србији користили стари називи – сечен, вељача, ожујак, травањ, цветан, липањ, српањ, коловоз, рујан, листопад, студен и просинац.

Такође, можете прочитати низ вредних података о становништву, насељима, обичајима, светковинама па тако и нерадним данима за дућане и радње (за Богојављење, Светог Саву, Велики петак, Спасовдан, Видовдан, Дан рођења краљева, Преображење, Ваведење и први дан Божића).

У употреби су паралелно били и народни називи, који су могли да се разликују од старословенских, али који су у суштини користили исти принцип – називи су давани према временским појавама и радовима у пољу који су се у то време године обављали. Ти месеци су редом: коложег, сечко, дерикожа, лажитрава, цветањ, трешњар, жетвар, гумник, гроздобер, шумопад, студен, коледар.

Почетком 19. века у Србији су у употреби још увек били и старословенски називи блиски онима које данас користе Хрвати. О овоме сведоче и записи у “Српском рјечнику” које је начинио чувени Вук Караџић који је, почетком 19. века, унео ове називе као “старе српске називе за месеце”.

Штавише, недавно објављени дигитализовани државни календари Краљевине Србије за 1903, 1906. и 1911. годину показују да су и тада словенски и римски називи месеца били паралелно у употреби.

Ово иде у прилог онима који тврде да се дефинитиван разлаз са старословенским именима за месеце у Србији догодио тек са прихватањем грегоријанског календара 1919. године.

Извор: Телеграф

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.