Најновије

Ко добија ако Вучић опет погоди

Тек што је премијер Александар Вучић убедио јавност да ће привредни раст догодине износити четири одсто и да ће дати све од себе да се та оптимистична прогноза оствари, Фискални савет је у свом последњем извештају изразио сумњу да ће се 2017. године остварити и конзервативна прогноза по којој ће бруто домаћи производ (БДП) порасти за три одсто. „То ће представљати одређени изазов”, наводи се у њиховој последњој анализи.

Вучић (Фото: Синхуа)

Истина, претходне две године Фискални савет је погрешио, а Вучић погодио. Али, питање је шта грађани имају од раста, односно ко добија, ако Вучић опет погоди?

Према процени Фискалног савета, то је мало вероватно. „Требало би имати у виду да је један део раста из 2016. последица једнократног опоравка пољопривреде од суше. Стварни темпо раста са којим се улази у 2016. годину износи нешто више од два одсто”, закључују чланови Фискалног савета у својој анализи.

Иначе, министар финансија Душан Вујовић, буџет је скоцкао на процени да ће раст привредне активности у 2017. години износити три одсто. Премијер Александар Вучић јавно је прогнозирао другачије: БДП ће, према очекивањима председника владе, догодине порасти за 3,5 до четири одсто. Ово несагласје у проценама Душана Вујовића је објаснио тиме да је буџет скројен на конзервативној процени, јер ММФ нема примедбе ако се током године постигне бољи резултат, али и те како има ако је остварење горе од плана.

Премијер говори о оптимистичнијем сценарију, а у буџет је унета конзервативна прогноза, објашњавао је Вујовић. Шта за грађане Србије значи већи привредни раст од онога на ком је скројен буџет?

Кад је већи привредни раст већи су и приходи у буџету, па то умногоме релаксира позицију министра финансија. По свему судећи, Вујовић је убеђен да ће се остварити, Вучићева, а не његова – конзервативна прогноза. Како је најавио гостујући на РТС-у,  уколико резултати и догодине буду бољи од очекиваних грађани и пензионери ће поново моћи да очекују повећање личних примања.

Економиста Јуриј Бајец каже да раст није сам себи сврха и да је осим тог утркивања колико ће он износити, много битније шта је ефекат таквог раст.

– Раст јесте основа свега и без раста нема ништа. Али то одушевљење високим растом не значи ништа ако се не смањују сиромаштво, неједнакост и незапосленост. А разлике у приходима између 20 одсто најсиромашнијих и 20 одсто најбогатијих грађана Србије све су веће. И о тој компоненти се мора водити рачуна – сматра Бајец и додаје да у тим изјавама о већем расту од очекиваног има и предизборне реторике.

Он додаје да је релативно лако са прошлогодишњих 0,8 повећати раст на 2,8 на 2,9 одсто. Али није лако одржавати те стопе раста од три до четири одсто сваке године. Јер, то значи да привреда и грађани сваке године треба да створе нове 1,3 до 1,4 милијарде евра а при том се и база повећава из године у годину.

– Конкретно, када је о платама и пензијама реч, уколико би догодине раст уместо три био четири одсто постојала би могућност да се још у једном наврату врати оно што је одузето смањењем личних примања 2015. године – закључује Бајец.

Да је ипак боље конзервативно планирати државну касу, сведочи искуство из не тако давне економске прошлости. Својевремено, буџет за 2012. годину, тадашњи министар финансија и премијер Мирко Цветковић скројио је на процени да ће раст привредне активности износити 1,5 одсто. На крају, привреда је годину завршила у рецесији, а пад економске активности био је минус 1,5 одсто. Што значи да је Цветковић омануо за чак 2,5 процентних поена, па су, самим тим у буџету за 2012. годину, значајно прецењени приходи. Ипак, највећи промашај у процени догодио се 2009. године, када је у Србију стигла светска економска криза. Ко је заборавио, крајем 2008. године новоформирана власт првобитно је планирала да ће раст привредне активности износити чак шест одсто. Колико је Србија била несвесна опасности која прети са глобалног тржишта говори податак да је на крају 2009. године економска активност била у паду од -3,1 одсто. То значи да су тадашњи креатори фискалне политике у прогнози оманули за чак девет процентних поена.

Иначе, тих кризних година, то није била специфичност само српских власти. И Међународни монетарни фонд (ММФ), у коме седе најбољи светски економисти, редовно је током кризе прецењивао стопе глобалног привредног раста, па је тако постала пракса да се пролећне прогнозе Фонда у јесен обавезно коригују. Надоле, нажалост.

Извор: Политика

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Правде“ задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.