Пише: Ђоко Кесић
Баш на страницама овог портала, не тако давно, записао сам следећи суд: Србија се неће усправити, посртаће у својој каљузи, пре ће се у њој удавити него искорачити на прави пут док не разјасни све тајне око убиства премијера Зорана Ђинђића. Због чега то тврдим? Ако власт, уз нашу прећутну сагласност, убије председника Владе Србије, па после организује судски процес у којем пола истине прикрије а пола изнесе у јавност само да би заштитила саму себе, онда та Власт добро разуме да има сва права да и даље располаже нашим животима према сопственим интересима. Пресуда у процесу за убиство Зорана Ђинђића је прдеж у олуји, несумњиво да је открила неке од убица, прикрила је све остало. Та пресуда је изазвала озбиљно ментално социјално загађење чије обрисе видимо и у актуелном медијском рату међу београдским таблоидима на тему више или мање крвавих руку у великом злочину који нико не пориче, али и да свако има право себе да прогласи свецем. Ти свеци су имали апсолутно право да годину и нешто после Ђинђића убију и ону двојицу гардиста у Топчидеру, па су Власти од те тагедије у истрази направилле срамотан циркус који се подсмева невиниом жртвама, а и нама који им то дозвољавамо. Свеци су моћни, они нису рекли своју последњу реч. Биће тога још, јер ми смо то тражили. Демонстрација њихове моћи је и у томе што стрељање Ђинђића и јавно убиство гардиста последњих десетак година имају искључиво политичку употребу. А на актуелну тему – да ли ће и кад ће бити обновљен процесс за убиство Ђинђића и кад ће држава почети озбиљно да се бави убиством гардиста, будите сигурни нема ништа од тога. У времену које помињемо променило се више влада, странака на власти, политичких гарнитура и нико није желео да се суочи с неминовношћу да се ова убиства разјасне у регуларном судском процесу. Чак су одређени “центри моћи” пре скоро две године склањали из новина текстове који су писали на тему да је неминовно обновити судски процес за убиство Зорана Ђинђића, с објашњењем "смета то Беби". Којем Беби, нису нам рекли. Па и данас присутна медијска халабука и нема намеру да произведе то морање. Од обнове судског процеса нема ништа, чак ни због поруке премијера Вучића "да правосудни и други надлежни државни органи треба да раде свој посао". Искрено верујем да ни њему није то приоритет. Због чега, то само он зна.
Актуелно медијско прашење, које открива углавном све већ објављене чињенице или нагађања о томе ко је учествовао у убиству премијера, без сумње помоћи ће да нестане неко с политичке сцене у Србији, или ће бити дискредитован. То ће бити нешто јасније пред председничке и полунајављене ванредне парламентарне изборе у Србији. Али све показује важну и речиту чињеницу: Ко је против обнове поменутог судског процеса – што само по себи довољно говори. Нико из бивше Владе премијера Ђинђића није за обнову судског процеса. Вероватно због тога што су сви, свесно или прећутно били сагласни с последњим чином. Чедомир Јовановић, важан Ђинђићев сарадник, с којим ни данас Ружица не говори, (не прича ни са Владимиром Бебом Поповићем!) је против обнове процеса, "не треба дирати у свеже живе ране". То мисли и Жарко Кораћ, Могуће и Небојша Човић, Зоран Живковић, Беба Поповић сигурно, Душан Михајловић би можда био За,… Он сад стоји на становишту да је Владимир Беба Поповић био вођа Земенског клана!?
Због чега су против? Није тешко наслутити, јер неки од њих много су урадили да се важне чињенице и људи склоне далеко од суда и очију јавности на ову тему. То су урадили искључиво да би заштитили себе. Али, ова медијска прашина се дигла, у борби петлова - Шешеља и Човића - с идејом да се до краја оголи тај ријалити на српској политичкој сцени, да се све обесмисли, па и одговорност за два важна убиства у Немањиној и Топчидеру. Али не само то. Рецимо, Чеда Јовановић, човек који је пустио Шиптара из затвора, човек чији су људи водили судски процес (уз доминацију Бебе Поповића) сад открива "Човић учествовао у убиству Ђинђића". Још открива: "Раде Марковић хтео да говори о томе, али држава окренула главу"! О томе није говорио као важан сведок у процесу. Али, Чедомир је опет направио политички салто мортале. Он и Шешељ су на истој страни: "Човић је убица"! Њима се не тако експлиците придружио (у јавности не баш толико познатим сведочењем) бивши шеф ДБ Горан Петровић који отктива "Човић био иза побуне ЈСО". Небојша Човић је специфична прича. Он једини међу члановима ДОС знао је шта је власт и који су њени механизми. Човек изузетне енергије, креативан, изванредан организатор, одличан познавалац политике и привреде. Био је доминантан, Ђинђић га је слепо слушао и поставио га за првог сарадника у Влади. Као такав створио је раскол међу Ђинђићевим сарадницима, а осим тога Небојша је политички организам који уништава све око себе. Не трпи никог испред себе. До чега су у Влади и убиству премијера довеле све те његове особине, то неће утврдити ни суд… Нарочито не суд и тужилаштво који су Дејана Миленковића Багзија, с пуном торбом дојч марака пребацили у Грчку па га искористили за учешће у унапред исконструисаном процесу, човеку који се и данас у српској јавности јавља као Првосвештеник, чија реч има старозаветну тежину. Сви кажу "Рекао је Багзи"! Дошли смо до српског питања живота или смрти: Ко је Ћоки? У ријалитију, сасвим природно, најбоље се сналази човек који је у српску политику увео ову дисциплину, што је истовремено његов највећи допринос унапређењу демократије у Србји. Дакле Војвода Шешељ. Војвода има инстикт за опстанак, вансеријске интелигенције, речит и бескрупулозан, пре убиства Ђинђића форсирано добровољно отишао је пут Хага. Пре пута оставио нам је опоруку у стилу: Спрема се срање, најбоље да се склоним. Да ли је он у томе учествовао? Човић мисли да јесте. Човић каже да је Војвода основао Земунски клан. Шешељ, који је давно написао књигу "Небоша Човић, мафијашка пудлица", сад само наставља тај рат. Сигурно за свој рачун. Многи верују да је Војвода редовно служио туђим идејама, био је лутка на концу у туђим рукама. Али, Војвода је предоложио оснивање Анкетног одбора за убиство премијера. Он је срачунао да ће му та представа подићи рејтинг уочи председничких и парламентарних избора. Умешаће се на неки начин и у рад Комисије за погибију гардиста. Зна Војвода како се мути тај опијум за народ. Међутим, има неко вештији, ко се игра и са Војводом и са својим оловним војницима, а Бога ми, верујем, и са некима из опозиције. Александар Вучић држи на кратком канапу све своје поклисаре из СНС, видите шта је било с Батом Гашићем, Николом Селаковићем, шта ће бити с Томом Николићем, а Војводи је упутио поруку – Нема анкетног одбора за убиство Ђинђића. Неукусно се на тако вулгаран начин играти с мртвим премијером, а једнако би било неукусно да Војвода порасте више него је то потребно. Шта ради онемоћала опозиција у ријалити временима. Они су, на жалост, непливачи у свим водама и свакако су учесници ове ријалити представе. Њима Вучић није потребан као политички противник. Довољни су сами себи. Речит и тазе је пример Марка Бастаћа, председника београдске општине Стари град, јединог представника Демократске странке који је победио на последњим локалним изборима. Он је још пре шест месеци најавио да ће напустити Демократску странку. У новинама је то образложио тиме да та странка нема идеја, енергије, нема слуха за нова времена, странка се више бави собом него Србијом и демократском идејом, … "Једноставно, ја немам суштинску комуникацију са руководством странке. Нико није у стању да јасно артикулише политику и програм ДС, шта желе и где је њена позиција…Једноставно не видим своје место у том амбијенту". Ову Бастаћеву изјаву од пре пола године препричавам по сећању, али упркос овако јасним оградама у врху ДС су хвалили "младог и успешног члана ДС", да би после његовог одласка руководство ДС полило га киблом, оптужујући га за разне "криминалне радње". Ако су криминалне, зашто су ћутали до данас, ако су то прикривали, једнако су криви као и Бастаћ! Није суштина тог политичког рама у поменутим оптужбама, Демократској странци није потребан овакав Марко Бастаћ. Бастаћ је играч губитничког тима који није пристао да губи. Победио је, па сад његово политичко окружење вуче га у своје сивило, у сопствени губитнички глиб, јер им смета његов успех. Демократској странци је важно што је њен председник изјавио "ДС ће бити кичма опозиције", лаконски лепо сложена сентенца, али где је стварност. Има је, али не станује близо поменуте "кичме". Демократска странка и млађи полтичари у Србији могли би доста тога да науче од Марка Бастаћа. Није он победио као члан ДС, победио је јер је направио пакт с грађанима, направио је дил с бирачима, постигао договор на тему - каква би требало да је политика Старог града. То ради и данас, прича свакодневно с грађанима, договара се шта су им животни приоритети, шта ваља градити, где трошити новац из плитке општинске касе - па заједно раде да их остваре. Једнако сарађује и с грађанима који нису гласали за "Чуваре Старог града", од социјалиста, напредњака, па и радикала. Све је то мукотрпан посао али ефикасне и дуговечне политике нема, осим договора с народом. Поучна лекција из практичне политике! Јер Бастаћ се прихватио политичког посла чије се вредности оцењују и проверавју сваки дан. Да ли то разуме вођство “жутог предузећа”? Не верујем. Они би најрађе да виде политички мртвог Бастаћа на штиту заборављене старе славе Демократске странке. Успеси у губитничком тиму равни су поразу. Али, нема ништа од те приче. Иза овог младог политичара стоји мукотрпан и успешан и свакодневан рад с грађанима, имају чврсто веру у успех - заједно су се сабрали под Крсташку заставу: "Чувари Старог града". Извор: Правда
