Пише: Емил Влајки У посљедње вријеме, у Србији се интензивно тражи комплексније разјашњење Ђинђићеве смрти. У том смислу је основана чак и нека комисија на државном нивоу која би то требало да уради. Вјеројатно се ту, четрнаест година након Ђинђићеве смрти, ради о неким обрачунима међу политичким противницима. Ови морбидни политиканти немају појма да дирају у осиње гнијездо. Ствар је крајње цинична пошто се може, са највишим ступњем вјеројатности, претпоставити тко је налогодавац,а и због чега.
Зна се да је НАТО извршио агресију на Југославију/Србију 1999. Зна се да је Америка, након окупације Космета, свим својим ауторитетом помогла формирању самопрокламиране ’Републике Косова’, и да је то било планирано десетак година уназад! Ђинђић се је у свом последњем интервјуу јасно супротставио Западу који је хтјео да отме 15% српског територија. Рекао је, да он, као Премијер, неће то, ни по коју цијену, дозволити. Када се чита његов посљедњи интервју, Ђинђић као да је предосјећао што ће га снаћи. Што, у ствари, ова комисија хоће да истражи? Како је, у детаље, убојство припремљено? То се, као ни убојство Кенедија, вјеројатно неће никада до краја разјаснити. Али то је, цинично говорећи, техничко питање. За добре паре, постоје „квалифициране“ организације и особе које су у стању то урадити. Можда се жели знати који су политичари били у то уплетени? Уколико је теза о Западу као налогодавцу точна, Ђинђић је, посредно, у свом задњем интервјуу, дао одговор и на то питање. Јасно је рекао да постоји извјестан број његових министара који не излазе из страних амбасада. Они који су мислили убити Ђинђића како би осамосталили Космет и на тај начин створили другу албанску државу, јасно је да су морали рачунати на помоћ својих високо позиционираних локалних политичких „пријатеља“. У сваком случају, ови посљедњи ће, ако су још живи, бити заштићени, па се ова комисија неће макнути даље од непосредних и баналних чињеница. Постоји, нажалост, и одвратна могућност да се, као некада, Ђинђићева смрт објасни као посљедица мафијашких разрачуна, а да се сам Ђинђић оквалифицира као дио духанске мафије. Све у свему, познато је да, ако се хоће неки случај заташкати, онда се у ту сврху формира комисија! Читав је случај, међутим, много комплекснији и широко превазилази чињеницу Ђинђићевог убојства. Када је Америка, преко организације ’Отпор’, те ДОС-а и НВО, збацила Милошевића, што ју је коштало седамдесет милијуна долара који су врећама директно из Вашингтона стизали у Београд, од тада је она одређивала који ће политичари формирати власт. Другим ријечима, у Србији је у том периоду који се протеже до данас, формирана привилегирана издајничка класа састављена од корумпираних, квислиншких политичара, неких невладиних и хуманитарних организација, те купљених медија, образовних кадрова и других интелектуалних кругова, финанцираних из раличитих западних извора. Али, формирајући тај шљам, страни господари су се знали и преварити. Ђинђић се, након краћег, контроверзног периода транзиције, показао као истински патриота који је пријетио да ће пореметити планове Запада о независности Космета. Морао је, дакле, бити елиминиран. Издајничка класа је, наравно, наставила да живи и дјелује у „пуном капацитету“. Она је јако добро знала што ће бити са Косметом. „Испод жита“ је помагала формирање друге албанске државе, а јавно се томе супротстављала. Поред тога, ишла је „низ длаку“ новим господарима свијета: преко пљачкашких приватизација уништила је индустрију, банкарски систем, створила армију незапослених, формирала генерације ђака и студената у духу слуганства према „међународној заједници“. Убојство Зорана Ђинђића је тек врх леденог бријега криминализираних друштвених односа које је издајничка класа успоставила у Србији. Боже правде! Извор: Правда
