Правда

Пише: Емили Роден Пре девет година, дошла сам у судницу округа Дентон (у Тексасу; прим. прев.) ради обављања поротничке дужности, и изабрана сам у пороту. Радило се о судском процесу везаном за случај девојчице која је оптужила дечка своје мајке за сексуални напад. Ако сте икада били члан пороте, знате да се између 12 међусобних странаца, насумично изабраних и одвојених од својих приватних живота ради испуњавања једне озбиљне јавне дужности, створи тренутна мада привремена веза. Једна од првих наших дужности је бирање челника пороте. Можда је то било због његовог пословног одела, његовог импресивног стаса или његове харизме, али су скоро сви у поротничкој соби сматрали да је тај средовечни човек проседе косе вероватно најпогоднији за то место. „Хвала, али одбијам. Нисам заинтересован за пажњу јавности која ће уследити“, рекао нам је. Нисам то посебно регистровала. Човек са слушалицом у уху Тек што сам купила свој први „блекбери“ телефон, и користила сам паузе да прочитам све мејлове које сам пропуштала док сам била у судници. Сећам се како сам, заједно са тим човеком, излазила на паузу уз коментар колико сам заузета и колико посла имам. Он се насмешио и сео да чита новине. Од првог дана када је порота изабрана, сви смо приметили још једног човека у оделу који је увек био присутан у судници. Његово присуство је било интригантно због слушалице коју је имао у уву. Док смо другог дана суђења ручали у једном хамбургер ресторану, приметили смо тог тајанственог човека како руча заједно са нашим колегом поротником који је одбио место челника пороте. Заинтригираност је порасла, и сви поротници су се међусобно питали: ко су ови људи? Коначно, током једне паузе у поротничкој соби, један поротник је смогао храброст да пита: „Ко сте ви? И чиме се бавите?“ Наш колега поротник је поново читао новине, и показао нам је чланак у чијем наслову је било име Ексон. „Радим за њих“, рекао је скромно. „Има пуно људи на овом свету који ме мрзе због онога чиме се бавим, тако да су мени и мојој породици доделили људе попут овог човека да ме штите“. Одмах ме је било срамота што сам се жалила на то колико посла имам. Није ми дуго требало да претрагом интернета утврдим да је човек с којим сам била у пороти био председник Ексон Мобила Рекс Тилерсон. Суђење се завршило, и дошло је време да размотримо случај. Прича је била срцепарајућа, а изложене чињенице довољно јасне да већину поротника убеде у кривицу овог сексуалног напасника на малу девојчицу. Међутим, одбрана је била довољно вешта да поколеба пар поротника. Како се наша расправа приводила крају, деловало је да нећемо имати јединствену пороту (што значи да би оптужени био ослобођен кривице; прим. прев.). Тада је Тилерсон почео да говори. Скромно, деликатно и без икакве надмености према онима који се нису слагали, почео је да нас води кроз све детаље случаја. Чак се сећам да сам била дирнута његовим исцрпним објашњењем о природи сумње и стандарда које садржи наш правосудни систем. Са великим стрпљењем, овај човек, који склапа послове вредне више милијарди долара са шефовима страних држава, ујединио је нашу кочоперну пороту – да приведе једног сексуалног грабљивца правди и обезбеди правду за једну уплашену и дубоко рањену девојчицу. Једна локална непрофитна организација је одиграла кључну улогу у вођењу ове младе девојчице кроз цео судски процес, пружајући јој саветовање и правну помоћ. Толико ме је импресионирала њихова мисија да сам обишла њихове просторије недељу дана после суђења да бих видела како бих могла да им донирам новац и добровољно помогнем. Могао је да избегне Спонтано ми је пало напамет да контактирам Тилерсона и охрабрим га да уради то исто. Нашла сам његов мејл на итнернету и послала му поруку, хвалећи улогу ове агенције на суђењу и предлажући му да размотри пружање подршке њиховом сјајном раду. На моје изненађење, добила сам повратни мејл од њега, у којем ми се захваљује на поруци и на извршавању моје поротничке дужности, и уверава ме да ће контактирати агенцију. Касније сам добила позив од директора те непрофитне агенције са информацијом да их је Тилерсон контактирао и дао великодушан прилог. Нисам гласала за Трампа, и ово није подршка Тилерсоновој кандидатури за шефа Стејт департмента. Сигурна сам да ће предстојећи дани и недеље бити испуњени нагађањима и расправама о овом очигледно контроверзном избору. Свакако сам свесна те забринутости, као и процеса који обезбеђује детаљно разматрање кандидатуре за овај важан положај. Међутим, током недавних вести сам чула реч „коруптиван“ као опис човека с којим сам провела пет дана током 2007. године. Све што знам је да овај човек, који заузима један од најважнијих положаја на свету и очигледно има средства и могућност да избегне своју поротничку дужност, служио као обичан грађанин, без примедби или претенциозности. Знам да је једна уплашена девојчица, која је коначно убеђена да изађе у јавност са причом о сопственом малтретирању, била на длаку од пресуде која би била на страни њеног мучитеља, а овај човек је своје вештине преговарања употребио у племените сврхе, и правда је задовољена. Знам да су овај човек и његови безбројни помоћници могли да игноришу непозвани мејл од једне девојке од двадесет и кусур година, који му сугерише да да прилог за добротворну сврху од локалног значаја, али је он ипак одвојио време да ми одговори и отворио је свој новчаник. Извор: Нови Стандард