Ако поверујемо у истинитост ове изјаве, можемо закључити да Кисинџер, “стари, сурови ратник”, планира да искористи Трампове везе са Русијом како би порушио стратешку алијансу између Русије и Кине, анализира Пол Крејг Робертс.
Оснаживање кинеске војске је последица америчког провоцирања Кине и класификовање Јужног Кинеског мора као територије од интереса САД-а. Кина не планира да нападне САД, а нарочито не Русију.
Кисинџер је свестан про-америчких елитиста у Русији и ради на стварању “кинеске претње” за њих коју би они могли искористити приликом усмеравања Русије ка Западу. Уколико ова стратегија буде успешна, снага Русије ће се урушити, баш као и снага сваке државе која се удружила са САД-ом.
На Путиновој прошлој конференцији за штампу, новинар Марат Сагадатов је питао да ли је Русија већ предмет полу-доминације. Његово питање је гласило: “Наша економија, индустрија, министарства и агенције често прате правила која су поставиле међународне организације и њима управљају консултантске компаније. Чак и наше одбрамбене стратегије ко-креирају консултанти. Зар није време да се уведу стране замене и у овој делатности?”
Сваки Рус мора разумети да бити део Запада значи живети по правилима Вашингтона. Једина држава у западњачкој коалицији која има независну економску и међународну политику је управо САД.
Сви ми морамо схватити да упркос избора Трампа за председника, у влади САД-а неоконзервативци доминирају њиховом међународном политиком, и да њихово залагање за хегенмонију САД-а као велесиле је јако као и увек. Идеологија неоконзерватизма се усталила у појединим деловима ЦИА-е, Стејт Департмента и Пентагона. Неоконзервативци одржавају њихов утицај у медијима захваљујући универзитетима,фондацијама и Министарству међународних односа.
Такође морамо схватити да Трамп заузима улогу строгоће и да се његове изјаве често могу лоше протумачити.
Није познато да ли ће Трамп победити широко распрострањену неоконзервативистичку заверу али се бар чини да има озбиљне намере ка умањивању тензије између Русије и САД-а која се градила још откад је Клинтон нарушио Бушово обећање да се НАТО неће ширити уопште ка Истоку. О тој озбиљности сведочи и Трампово проглашавање директора Еxон компаније Рекса Тилерсона као званичног секретара. 2013. године је Тилерсон добио Орден Пријатељства од Русије.
Како професор Мишел Чосудовски објашњава, глобална корпорација попут Еxон-а има различите интересе од војних/безбедносних интереса САД-а. САД-овом војном/безбедносном комплексу је потребна снажна претња, попут бивше “совјетске претње” која је израсла у “руску претњу” да оправда власништво над око трилион долара државног буџета. Наспрам тога, Еxxон жели да буде део руског енергетског бизниса, стога је Тилерсон мотивисан да успостави добре односе са Русијом и да дискредитује “руску претњу”.
Очигледно војни/безбедносни комплекс и неоконзервативци виде Трампа и Тилерсона као претњу, због чега су се они у сарадњи са тајкунима индустрије оружја снажно противили Трампу и због чега је директор ЦИА-е усмерио јаке и неосноване оптужбе ка интервенцији Русије у изборима.
Границе су постављене, остаје нам само још да видимо да ли ће Трампов избор Тилерсона за секретара бити подржан од стране сената.
Широко распрострањен мит је да је Реган победио у Хладном рату тако што је разорио Совјетски Савез помоћу већих финансијских средстава уложених у оружје. Реган никад није говорио о победи у Хладном рату, о чему сведочи и Пет Букенен и други званичници у влади.
Реган је желео да заустави Хладни рат, не да победи у њему. Он је говорио о ужасним нуклеарним оружјима. Он је веровао да је совјетска економија превише у невољи да би се такмичила са финансијским издатком на оружје, те да уколико прво уклони стагнацију у САД-овој економији, тек онда може да натера Совјетски Савез на преговоре кроз борбу оружја. “Ратови звезда” су углавном били само трач (да ли је Совјетски Савез икада поверовао у претњу оружја, Америка није добила одговор).
Реган није имао намеру да успостави власт над Совјетским Савезом, нити да га уншти. За разлику од Клинтона, Буша и Обаме, њега неоконзервативци нису контролисали. Реган их је отпустио и прогнао у својој администрацији када су му радили иза леђа и кршили законе.
Совјетски Савез се није распао зато што је Реган одлучио да обустави Хладни рат. Распад Савеза је резултат тешких комуниста који су веровали да је Горбачов ослабио власт Комунистичке партије толиком брзином да је представљао претњу за постојање Савеза, те су га ставили у кућни притвор. Снажно комунистичко удруживање је сменило Горбачева са власти и поставило Јељцина на његово место. Нико није предвидео распад Совјетског Савеза.
САД-ов војни комплекс није желео да Реган обустави рат, јер је рат представљао основу њиховог профита. ЦИА је поручила Регану да уколико се оружане снаге не обнове, Савез ће победити јер контролише инвестиције и улаже већи део финансијских средстава у ратну опрему.
Реган није веровао тврдњама ЦИА-е него је формирао тајни комитет који је истражио ту тврдњу. Комитет је закључио да је ЦИА штитила своје интересе.
Амерички капитализам и мрежа друштвене безбедности би много боље функционисала без огромних издатака из буџета за војни комплекс. Исправније је рећи да комплекс потражује велику претњу уместо великог окршаја оружја. Муслимански терористи који су остали без домова не представљају довољну претњу за огромни војни комплекс САД-а, а проблем са стварном борбом лежи у томе што би се у случају да дође до ње морало произвести ефикасно оружје од стране корпорација које их производе, уместо што се огроман део буџета троши на пробне верзије и грешке у производном процесу.
Последњи ракетни брод САД-а се два пута кварио и одвлачио на поправку. Авион Ф-35 је утрошио неизмерну суму новца, а има безброј проблема и већ се сматра неупотребљивим. Руске ракете су хиперсоничне, њихови тенкови су бољи а експлозивна моћ руске Сотоне II ИЦБМ је застрашујућа. Морал руске војске је на завидном нивоу. Они се нису уморили после 15 година борбе и ратова који су им одузели животе жена и деце.
Вашингтон са корумпираном природом свог војног комплекса може да се залаже за рат колико год жели, а да не представља претњу Русији или Кини, а нарочито не њиховој стратешкој алијанси.
Неоконзервативци су дискредитовани, али и даље представљају снажан утицај на међународну политику САД-а. Све док их Трамп не обустави, Русија и Кина би требало да се придржавају своје алијансе. Свако ко покуша да раскине ту алијансу представља претњу и једној и другој држави, а и Америци и самом животу на земљи. Путиново новогодишње обраћање можете погледати ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
