Најновије

Елиминишете стрес помоћу ових 14 феноменалних савета!

Научите да елиминишете стрес на време, јер чак иако се нервирате и бринете из оправданих разлога, упамтите да стресирањем нећете решити своје проблеме.
Посвећивање времена проналажењу мало зена може помоћи нервози (Фото: pixabay.com)

Посвећивање времена проналажењу мало зена може помоћи нервози (Фото: pixabay.com)

Помиришите грејп

Удисање цитрусних арома помаже у смањењу стреса. Научници са Универзитета у Колумбији попрскали су биљним мирисима средишњу просторију за медицинске сестре. Сестре на онкологији, које често пате од стреса, преморености и изгарања, осећале су се много боље, посебно када би биле пошприцане мирисом грејпа, који појачава енергију и срећу.

Отпишите своје страхове

Ако ставите своје страхове на папир, то може помоћи у смањењу њихове учинковитости, показало је истраживање проведено на Универзитету у Чикагу. Студенти који су патили од страха од испитивања замољени су да напишу своје страхове пре испита – а они који јесу су знатно побољшали своје резултате.

Промените време одласка у кревет

Ако сте ноћна птица можда храните своје бриге. Истраживачи Универзитета Бингхамптон у Њујорку су открили да су људи који јако касно иду у кревет чешће притиснути тешким бригама. Они показују веће склоности ка бризи о будућности, као и патњама због прошлости и имају већи ризик за депресију, посттрауматски стрес и опсесивно-компулсивни поремећај.

Поједите мало чоколаде

Превише слаткога доводи до јаког раста шећера, али онда и наглог пада. Али може ублажити бриге. Једно истраживање је открило да су људи који су јели преко 40 грама тамне чоколаде дневно две недеље на крају имали смањене хормоне стреса.

Убијте страхове досадом

Можете убити своје најгоре бриге тзв. Техником досаде, коју је развио Роберт Леј , с Америчког института за когнитивну терапију у Њујорку. “Константно понављајте мисао која вас плаши и она ће нестати”, каже Леј. “Рецимо да сте забринути да ћете изгубити посао. Реците себи да је могуће да ћете добити отказ сто пута у току двадесет минута и видећете да ће вам полако, фокусирајући се на речи и ваша ће вам властита брига невероватно досадити”, додаје он.

Једите орашасте плодове

Једите више хране која садржи витамин Б и омега 3 уља, као што су ораси, као и здраве угљене хидрате од целог зрна. Истраживања су показала да они смањују симптоме депресије и тескобе и смањују крвни притисак.

Дишите дубоко

Дубоко дисање или јога дисање смањује стрес и нервозу. Стручњак за холистичко здравље доктор Андреј Вајл препоручује 4-7-8 технику ако се осећате узрујано. Издахните кроз уста, а затим удишите на нос четири секунде. Држите дах седам секунди а онда осам издишите на уста. Вајл инсистира да није могуће истовремено дубоко дисати и бити нервозан.

Ограничите коришћење друштвених медија

Проучавања су показала да Фејсбук и Твитер хране нервозу због страха од попуштања. Посматрање детаља сјајних живота других може појачати ваше властите несигурности. Али истраживање које је провео Anxiety UK показало је да скоро половина људи брине ако не буду близу мејла и Фејсбука. “Неки људи би требало поново да успоставе контролу над технологијом коју користе уместо да она контролише њих”, рекла је директорка Anxiety UK-а Ники Лидбетер. Ограничите ваше интеракције на друштвеним медијима на строго одређено време.

Пронађите пријатеља за бригу

Кажу да је подељен проблем преполовљени проблем, а психолог Едвард Халовел сматра да када смо забринути у друштву с неким, то нас спречава да будемо парализовани од страха. “У изолацији изгубимо перспективу и постајемо паничари”, каже Халовел. Он предлаже да пронађемо некога коме верујемо како би се изјадали о својим бригама, као и како бисте радили на плану како да повећамо своју контролу над ситуацијом.

Загрлите дрво

Шетња по шуми може смањити количину хормона стреса. Јапанци то зову shinrin-yoku или шумска купка. Ева Селхаб и Алан Логан, аутори књиге Ваш мозак у природи кажу да провођењем времена у шуми смањујемо стрес, депресивне симптоме и непријатељство, док истовремено побољшавамо сан, повећавамо виталност и осећај живахности.

Научите да жонглирате

Веће за здравствена истраживања открило је да ако су нам руке запослене то омета мозак и може да спречи флешбекове проузроковане траумама. Можете и плести или испробати трик с еластичном траком око ручног зглоба коју повлачите сваки пут када вас бриге притисну.

Отворите прозор за бригу

Ова техника Терапије за когнитивно понашање учи ваш како да ограничите бригу на 15 минута дневно. Када вам бриге искоче у глави ставите их са стране до тог одређеног времена. У почетку ће бити тешко, али временом ће се побољшати контрола. Током времена за бригу отворите брану и напишите све што вас тишти. На крају једне недеље идентификујте све бриге које се понављају. На тај начин преузимате контролу над својим бригама.

Надувајте балон

Присиљава вас да дишете онако како би требало, што смањује напетост и нервозу. Терапеуткиња Бет Бургес сугерише да ће вас дување балона вероватно асоцирати на безбрижне дане детињства или забавна времена.

Медитирајте

Посвећивање времена проналажењу мало зена може помоћи нервози, а то су потврдили и скенови мозга. Недавно је истраживање показало да тренирање медитације не само да смањује напетост, већ делује на подручје мозга које контролише емоције, размишљање и бригу.
Прочитајте још:ДА ЛИ СТЕ МЕЂУ ЊИМА: 350 милиона људи у свету је депресивноОВИ САПУНИ ИЗАЗИВАЈУ РАК: Да ли их и ви користите?
Извор: net.hr
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube