Најновије

ЂУРЂЕВДАН ЈЕ: Народ каже да на овај дан никако не смете да...

На Ђурђевдан ваља поранити.

Свети Георгије (Фото: crucitagutierrezsegovia.blogspot.com)

Легенди о светом Ђорђу претходи прича о његовом животу. Наиме, Свети Ђорђе или свети Георгије, рођен је у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Кад му је отац погинуо, с мајком се преселио у Палестину, на њено породично имање, где је стекао високо образовање. Ступивши у римску војску, истицао се храброшћу, па је муњевито напредовао од обичног војника до трибуна. Цар Диоклецијан лично је Ђорђу дао чин војводе, када му је било само двадесет година. Међутим, управо за време цара Диоклецијана, 303. године, почео је прогон хришћана, највећи до тада. Ђорђе је донео одлуку коју је сматрао праведном, поделио је сав лични иметак, као и породично имање у Палестини сиромашнима и ослободио робове. Јавно је говорио о страхотама прогона хришћана. Чувши за то, цар је наредио да се његов саветник Ђорђе затвори. Требало је да се одрекне вере. Следило је најстрашније мучење. Ђорђе је положен на земљу, у његове ноге забили су кладе, а на груди ставили камен. Међутим, он је остао непоколебљив чак и када је донет точак за мучење пун ексера и ножева. Мислећи да је мртав, одвезали су га с точка. Тек тада су римски војници приметили да је и даље жив, што их је још више разгневило.
Закопавали су га у живи креч, појили смртоносним отровима, међутим, ништа није вредело. Напослетку су му одрубили главу, 6. маја 303. године. Култ светог Ђорђа зачет је убрзо после његове погибије. На месту где се налазио његов гроб у Лидији, за време владавине цара Константина (306–337) подигнут је храм посвећен њему. У ту цркву су приликом освећења уз Никомидије пренете мошти светог Ђорђа. Успомена на тај дан празнује се 16. новембра као Ђурђиц. Током 4. века, култ светог Ђорђа проширио се из Палестине на цело Источно римско царство, а у 5. веку и на Западно. Папа Геласијус И прогласио га је 494. године за свеца. Многи народи славе и поштују култ светог Ђорђа, који је, између осталих, заштитник енглеске државе, али и шпанске покрајине Каталоније где га славе као светог Ђордија. У Србији је слава Светог Ђорђа или Светог Ђурђа веома честа, позната као Ђурђевдан. Многе цркве и манастири посвећени су управо овом свецу. Поред других и Ђурђеви ступови, Старо Нагоричино, Темска, Боговађа, Саборна црква у Новом Саду, црква на Опленцу и многе друге.
На иконама, Ђорђе је приказан као војник с копљем и мачем. Касније се појављује и приказ светог Ђорђа на коњу, како убија аждају. Аждаја симболизује многобоштво, а женска прилика – рану хришћанску цркву. Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.
На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана. Ако то урадите, према народном веровању, ризикујете да вас глава боли преко целе године. Ипак, народ је и за ово смислио лек. Ако вам се већ деси да задремате, онда на Марковдан треба спавати на истом месту. Извор: Телеграф/Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА